Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Praxis najoštrije osuđuju zastrašivanje i pretnje huligana kojima su romske porodice koje žive u kontejnerskom naselju Resnik u Beogradu izložene već šest uzastopnih noći.

Napadi su počeli 28. avgusta 2013. godine kada je grupa od najmanje 20 muškaraca sa kapuljačama napala stanovnike naselja metalnim šipkama uz pretnje i rasističke uvrede. Napadači su bacali kamenje i na jednom od kontejnera slomili prozor pored kojeg su spavala deca a jednu ženu su kroz prozor udarili metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje, vređali su stanovnike i pretili im da će ih zapaliti.

Stanovnici su napade prijavljivali policiji koja je uvek reagovala po prijavi, a tokom jedne noći je privela četiri napadača. Međutim, patrolno vozilo policije poslato je u naselje radi noćne straže tek nakon šest dana uzastopnih napada i nakon intervencije Praxisa i ERRC.

ERRC i Praxis poslali su pismo zabrinutosti pozivajući vlasti da preduzmu sve neophodne mere bezbednosti radi zaštite romskih porodica u kontejnerskom naselju Resnik od daljih napada i da sprovedu kompletnu i detaljnu istragu, identifikuju i privedu pravdi sva lica koja su učestvovala u napadima. Ključni elementi incidenata, kao što su etničko poreklo ciljne grupe, lokacija naselja, broj napadača i učestalost nasilja ukazuju na to da je ovo bio planiran zločin iz mržnje i da se u daljem postupku mora tretirati kao takav.

Za više informacija, videti saopštenje: Rasistički napadi na Rome u Beogradu
Videti: Upozorenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom incidenta prema Romima u kontejnerskom naselju u Resniku

Samohrana majka i korisnica novčane socijalne pomoći se obratila Policijskoj stanici Vračar sa zahtevom za izdavanje prve lične karte za svoju ćerku koja je u tom trenutku imala 16 godina i šest meseci. Međutim, zbog propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte (državljanin stariji od 16 godina života), službenik je uputio stranku da overi izjavu u prisustvu dva svedoka u Opštini Vračar u kojoj će biti naveden razlog propuštanja, kako bi joj naknadno odobrili izdavanje lične karte. Trošak overe izjave koštao je 1020,00 RSD, što je u tom slučaju bilo potpuno nepotrebno, imajući u vidu da je tu izjavu mogao uzeti od stranke i policijski službenik.

U vezi s tim, Praxis se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova ukazujući na izlaganje stranke nepotrebnim troškovima i sa molbom da se ubuduće spreči takvo postupanje policijskih službenika. MUP je u veoma kratkom roku upoznao sa navedenim problemom Policijsku upravu za Grad Beograd u čijem je sastavu i Policijska stanica Vračar. Povodom toga, Policijska uprava je službenike obavestila da, kad god je to moguće,  uzimaju izjave od građana na okolnost propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte, kako se ubuduće građani ne bi izlagali troškovima overe izjava pred drugim organima.

Praxis je dobio zahvalnicu za učešće i značajan doprinos u sprovođenju Programa ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih i uspeh u osnovnoj nameri projekta „Druga šansa“ – pružanju nove prilike osobama bez završene osnovne škole da steknu obrazovanje, unaprede svoj život i poboljšaju svoje mogućnosti za zaposlenje.

Projekat  „Druga šansa“ se u Srbiji sprovodi od septembra 2010. godine, a pokrenulo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Evropskom unijom radi osnivanja sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Uspešna saradnja Praxisa i Projekta „Druga šansa“ započela je još 2011. godine i ogleda se u omogućavanju ostvarivanja prava na  obrazovanje i uključivanje u obrazovni sistem odraslih osoba koje nemaju završenu osnovnu školu, sa krajnjim ciljem socijalne inkluzije, kao i u zastupanju polaznika u upravnim i sudskim postupcima od strane Praxisa radi regulisanja statusnih pitanja.

Videti zahvalnicu ovde.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM održao je 12-13. septembra 2013. godine nacionalnu konferenciju “Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima” u okviru projekta “Trostruko A za građane – pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći - Triple A” koji finansira Evropska komisija. Konferencija se pod istim nazivom paralelno održala i u Sarajevu i Prištini. Cilj konferencije bio je da učesnici identifikuju moguća rešenja javnih politika u pomenutim oblastima kroz prezentaciju iskustava i izazova u oblasti informisanja, savetovanja i aktivne pomoći, kao i prateću diskusiju.

Na konferenciji su prezentovana iskustva organizovanja besplatne pravne pomoći u Velikoj Britaniji od strane predstavnika Mreže pravnih centara Velike Britanije kao i rezultati istraživanja koje je YUCOM sproveo na teritoriji Srbije u kome su učestvovale jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije i pravne klinike.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke nevladine organizacije Praxis, prezentovala je stanje nevladinog sektora u pružanju usluga pravne pomoći, ali je dala i odgovore na neke specifične i urgentne potrebe građana koje je Praxis uvideo kroz dosadašnji rad. U pogledu pružanja pravne pomoći Jasmina Miković smatra da zastupanje u individualnim slučajevima nije dovoljno, te da je potrebno pravno osnažiti socijalno ugrožene zajednice (Romi, interno raseljena i izbegla lica) i strateški zagovarati u različitim formama radi zaštite njihovih interesa. Prezentujući specifičnosti besplatne pravne pomoći koju pruža Praxis, upoznala je prisutne i sa aktivnostima strateškog zagovaranja za rešavanje problema pravno nevidljivih lica u Srbiji. Takođe, prezentovala je i strateške slučajeve parničenja u oblasti ostvarivanja prava na pravnu ličnost i prava na adekvatno stanovanje.

Preuzmite: Izveštaj sa nacionalne konferencije „Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima“

Preuzmite: Prezentacija „Odgovor na specifične potrebe – iskustvo Praxisa“

Preuzmite: Dnevni red

JP Opštinska stambena agencija u Kraljevu (OSA) tužila je 33 porodice koje stanuju u socijalnim stanovima u Kraljevu radi iseljenja. Stanovi su izgrađeni donacijom organizacije HELP - Hilfe Zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji, a njihov korisnik je Gradska uprava Kraljevo, koja je posebnim ugovorom prenela upravljanje i gazdovanje ovim stanovima OSA.

Nakon isteka roka od tri godine u kom su interno raseljena lica, prethodno stanovnici kolektivnih centara, živela besplatno u socijalnim stanovima u Kraljevu, OSA je propisala da korisnici socijalnih stanova moraju da obezbede minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. Pri tom, u ugovorima koje je OSA ponudila stanarima predviđena je mesečna obaveza na ime stanarine u iznosu od 1,20 evra po metru kvadratnom. Imajući u vidu da određen broj stanara ne ostvaruje prihode, ili su korisnici penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, za mnoge od njih je ispunjenje ugovornih obaveza neostvarivo.

Usled izuzetno nepovoljnih uslova za produžavanje ugovora koje korisnici socijalnih stanova ne mogu da ispune, oni su ostali bez pravnog osnova stanovanja i tuženi su pred Osnovnim sudom u Kraljevu radi iseljenja. 

Romske porodice koje žive u kontejnerskom naselju Resnik u Beogradu bile su izložene nasilju, zastrašivanju i pretnjama huligana tokom šest uzastopnih noći. Dana 28. avgusta 2013. godine, grupa od najmanje 20 muškaraca napala je naselje uz pretnje i rasističke uvrede. Napadači su imali kapuljače i nosili su metalne šipke. Bacali su kamenje i na jednom od kontejnera slomili prozor pored kojeg su spavala deca. Jedna žena je kroz prozor udarena metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje, vređali su stanovnike i pretili im da će ih zapaliti. Stanovnici su napade prijavljivali policiji koja je uvek reagovala po prijavi, a tokom jedne noći je privela četiri napadača. Međutim, patrolno vozilo policije poslato je u naselje radi noćne straže tek nakon šest dana uzastopnih napada i nakon intervencije Praxisa i ERRC.

ERRC i Praxis poslali su pismo zabrinutosti pozivajući vlasti da preduzme sve neophodne mere bezbednosti radi zaštite romskih porodica u kontejnerskom naselju Resnik od daljih napada i da sprovedu kompletnu i detaljnu istragu, identifikuju i privedu pravdi sva lica koja su učestvovala u napadima. Ključni elementi incidenata, kao što su etničko poreklo ciljne grupe, lokacija naselja, broj napadača i učestalost nasilja ukazuju na to da je ovo bio planiran zločin iz mržnje i da se u daljem postupku mora tretirati kao takav.

ERRC i Praxis takođe izražavaju zabrinutost zbog ponašanja i stava zaposlenih u Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu. Vlasti Grada Beograda posetile su porodice tek 2. septembra 2013. godine, nekoliko dana nakon početka napada, uprkos činjenici da su odmah bili obavešteni. Porodicama je saopšteno da će sami morati da snose materijalni trošak za lom stakla na prozoru, prouzrokovan napadom. Dvoje predstavnika gradskih vlasti vikalo je na Rome, vređajući ih i nazivajući “lopovima” i “životinjama” i preteći ukidanjem bilo kakve dalje pomoći.

Podsećanja radi, romske porodice iz naselja Resnik prethodno su iseljene iz naselja Belvil.Lokalno stanovništvo u naselju Resnik organizovalo je nasilne proteste zbog odluke da se romske porodice nastane na ovoj lokaciji čak i pre nego što su se one doselile u Resnik. Porodice su morale mesecima da žive pod stalnom policijskom zaštitom.

Videti: Upozorenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom incidenta prema Romima u kontejnerskom naselju u Resniku

Magazin Liceulice objavio je tekstove Danila Ćurčića, pravnog analitičara u Praxisu, o prinudnim iseljenjima i kršenju prava na adekvatno stanovanje stanovnika neformalnih naselja.

Pročitajte tekstove.

Nevladine organizacije iz Srbije – Regionalni centar za manjine, CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Praxis podneli su alternativni izveštaj pod nazivom Informacije podnete Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom Inicijalnog periodičnog izveštaja Srbije.

Kao država potpisnica Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Republika Srbija je u obavezi da redovno izveštava Komitet, prikazujući sve mere preduzete radi implementacije Konvencije. Srbija je podnela Inicijalni periodični izveštaj Komitetu u avgustu 2009. godine, sa 19 meseci zakašnjenja. Takođe, praksa je da nevladine organizacije podnose alternativne, takozvane izveštaje iz senke kao dodatne informacije koje pomažu Komitetu da proceni državne izveštaje.

Organizacije koje su podnele ovaj izveštaj izabrale su takozvani "pristup kršena prava", koji identifikuje goruće probleme u pristupu osnovnim ljudskim pravima, kao što su, na primer, problemi u vezi sa pristupom pravu na stanovanje, pravu na državljanstvo, pravu na slobodu kretanja i izbor boravišta u jednoj državi, pravu na vlasništvo i drugim osnovnim ljudskim pravima. Shodno izabranom pristupu, izveštaj se ne bavi pozitivnim stranama državne politike u pojedinim oblastima, već isključivo ozbiljnim kršenjima ljudskih prava o čemu nije bilo reči u Inicijalnom periodičnom izveštaju Republike Srbije.

Podaci predstavljeni u izveštaju su rezultat dugogodišnjeg rada na terenu, saradnje sa grass-root organizacijama, analize prethodnog iskustva u radu na temama koje su relevantne za izveštaj, kao i praćenja i analize rada državnih institucija.

Komitet će razmatrati ovaj izveštaj tokom 78. zasedanja, u četvrtak 24. februara i petak 25. februara 2011. godine. Izveštaj će biti razmatran zajedno sa državnim i izveštajima međunarodnih organizacija Amnesty International i Evropskog centra za prava Roma.

Preuzmite izveštaj (samo engleski): Informacije podnete komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom inicijalnog izveštaja Srbije

Dana 18.04.2013. godine, Praxis je u Vranju organizovao obuku o pristupu socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti ugroženih gupa za aktiviste romskih udruženja i organizacija, kao i predstavnike nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava. Obuka je organizovana u okviru projekta “Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije” koji finansira Fondacija Caritas Luksemburg. Prisustvovalo je 18 aktivista romskih zajednica i predstavnika nevladinih organizacija iz Pčinjskog okruga.

Cilj ove obuke bio je da se učesnici detaljnije upoznaju sa aktuelnim problemima Roma i interno raseljenih lica u vezi sa ostvarivanjem socioekonomskih i drugih prava, a ujedno i osnaže u pružanju adekvatne pomoći ugroženim grupama. Prisutnima je ukazano na prepreke u pristupu socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, kao i na raspoložive mogućnosti za njihovo prevazilaženje, a predstavljeni su i propisi i zakonska rešenja čija primena direktno ili indirektno utiče na ostvarivanje pomenutih prava. Takođe su imali prilike da se podrobnije informišu o posledicama neposedovanja ličnih dokumenata, a posebno sa teškoćama vezanim za prijavu prebivališta i novousvojenom regulativom koja predviđa mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijani rad, kao i problemima koji se u praksi javljaju povodom njene primene.

U završnom delu obuke, učesnici su aktivno diskutovali o zapažanjima i iskustvima u navedenoj oblasti. Tako su prisutni ukazali na potrebu organizovanja sastanaka predstavnika lokalnih romskih zajednica, centara za socijalni rad i drugih nadležnih organa, kako bi se predstavnici odgovornih državnih institucija dodatno informisali, pa i senzitivisali, po pitanju specifičnosti uslova života i socijalnog položaja Roma i interno raseljenih lica.

Report of the OSCE-ODIHR roundtable organized in co-operation with the Serbian Ministry of Human and Minority Rights has been published.

Download: Sustainable Solutions for Displaced Roma, Ashkali and Egyptians and Policies to Improve the Reintegration of Repatriated Roma