Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se 25. novembra 2011. godine širom sveta. To je ujedno i dan kada počinje kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama sa ciljem da se još jednom skrene pažnja na ovaj globalni problem.
Praxis će u okviru globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama organizovati dve javne tribine na temu zaštite od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Kragujevcu 1. decembra 2011. godine i u Prokuplju 8. decembra 2011. godine, u saradnji sa lokalnim Komisijama za rodnu ravnopravnost. Ciljevi javnih tribina su da na lokalnom nivou umreže relevante aktere, identifikuju probleme u mehanizmu zaštite od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja i formulišu preporuke za njihovo prevazilaženje.
I pored brojnih propisa Republike Srbije kojima se seksualno i rodno zasnovano nasilje definiše kao zabranjen oblik ponašanja, ne može se reći da njihova primena u praksi garantuje potpunu zaštitu žrtava nasilja.
Praxis je u periodu od pet godina koliko sprovodi projekat „Seksualno i rodno zasnovano nasilje među izbegličkom i raseljeničkom populacijom – prevencija i odgovor“ uz podršku UNHCR-a uočio da je primena propisa neujednačena - reakcija nadležnih institucija zavisi od senzibilisanosti osoba u institucijama kojima se žrtva seksualnog i rodno zasnovanog nasilja obratila za pomoć, nadležne institucije na lokalnom nivou ne razmenjuju informacije i ne postoji jedinstvena evidencija o slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Navedene prepreke dovode do toga da je žrtva prepuštena samoj sebi u trenucima kada joj je sistemska podrška neophodna.
Javnim tribinama želimo da pozovemo državu da unapredi sistem prevencije i zaštite žrtava seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u svim njenim segmentima.
Preuzmite dokument: Pozivno pismo javne tribine u Kragujevcu
Preuzmite dokument: Program javne tribine u Kragujevcu
Preuzmite dokument: Pozivno pismo za javnu tribinu u Prokuplju
Preuzmite dokument: Program javne tribine u Prokuplju
Koalicija protiv diskriminacije (KPD), sa zadovoljstvom konstatuje da je u svom godišnjem Izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija posvetila dužnu pažnju problemu borbe protiv diskriminacije. KPD smatra da zaključci Izveštaja mogu značajno da doprinesu daljem unapređivanju rada organa javne vlasti u sprečavanju diskriminacije pojedinih diskriminisanih grupa.
KPD smatra da je država dužna da posveti posebnu pažnju razvijanju kulture tolerancije, nenasilja i nediskriminacije u svim segmentima društvenog života. Organizacije civilnog društva trebalo bi da predstavljaju prirodne partnere organima vlasti u ostvarivanju ovog cilja.
Međutim, KPD smatra da stvaranje društva jednako slobodnih pojedinaca nije moguće bez korišćenja efikasnih mehanizama pravne zaštite od diskriminacije. Zbog toga je od najvećeg značaja da državni organi, a posebno sudovi i tužilaštva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i nadležna ministarstva, pravnim sredstvima bez odlaganja započnu sa rešavanjem najozbiljnijih povreda zabrane diskriminacije koji već dugo opterećuju javni život u zemlji, kao i da na njih javno ukazuju u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
Aktivnosti državnih organa trebalo bi pre svega da budu usmerene na sledeće probleme:
KPD ostaje na raspolaganju građanima i građankama, državnim organima i međunarodnim organizacijama u zajedničkoj borbi protiv svih oblika diskriminacije. Pored ukazivanja na slučajeve diskriminacije u društvu, KPD će nastaviti da ukazuje i na primere dobre prakse, kao i da aktivno učestvuje u predlaganju zakona i politika koje su usmerene na ostvarivanje pune ravnopravnosti.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
Nevladina organizacija Praxis, uz podršku Evropske Unije a u saradnji sa partnerskim organizacijama Hajnrih Bel fondacijom, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, organizuje ekspertsku debatu pod nazivom "Evropske dobre prakse - sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji" koja će se održati 29-30. septembra u hotelu Šumadija, Šumadijski trg 8, od 10:00-18:00 časova.
Debata će ugostiti eksperte iz zemalja Evropske Unije i domaće stručnjake kako bi se u zajedničkom dijalogu još jednom skrenula pažnja na probleme romske populacije u pogledu uživanja prava na pravni subjektivitet i prava na stanovanje, predstavili primeri dobre prakse iz Evrope, predložila najbolja rešenja i formulisale preporuke za njihovu primenu.
Planirane teme za diskusiju:
I dan – 29. septembar 2011. godine
Pravo na pravni subjektivitet
II dan –30. septembar 2011. godine
Pravo na adekvatno stanovanje
Preuzmite dokumenta: Profili eksperata Dnevni red
Organizacije za zaštitu ljudskih prava zahtevaju od nadležnih republičkih i gradskih vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedili minimalni uslovi za dostojanstveno stanovanje Roma koji su iseljeni iz neformalnog naselja Belvil u Niš.
Podsećanja radi, 26. aprila 2012. godine Gradska uprava grada Beograda je iselila oko hiljadu Roma i Romkinja koji su stanovali u neformalnom naselju Belvil. Porodice koje su interno raseljene sa Kosova ili imaju prebivalište u Beogradu smeštene su u kontejnerska naselja na obodu Beograda, dok su porodice koje imaju prebivalište u gradovima širom Srbije proterane u svoja mesta prebivališta. Četiri romske porodice sa sedmoro dece smešteno je u napušteni magacin u Nišu u kom nemaju pristup vodi i električnoj energiji, dok su higijenski i životni uslovi ispod minimuma koji se smatra dostojnim čoveka. U proteklom periodu niške organizacije za zaštitu ljudskih prava pokušale su da direktnom pomoći i razgovorima sa predstavnicima vlasti utiču na rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi koji su smešteni u ovom magacinu. Međutim, nakon više od sedamdesetpet dana, gradske vlasti Niša i republički organi nisu preduzeli mere kojima bi se tim porodicama obezbedili elementarni uslovi za život – pristup pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarnim uslovima. Izuzetno loše životne uslove u napuštenom magacinu dodatno pogoršavaju visoke temperature i nepovoljne vremenske prilike.
Grubim zanemarivanjem potreba najugroženijih građana Republike Srbije još jednom se pokazuje duboko ukorenjena nebriga i marignalizacija Roma kojima vlasti svesrdno doprinose kao i nepoštovanje standarda ljudskih prava u pogledu prava na adekvatno stanovanje. Obaveze u pogledu poštovanja ljudskih prava iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su jasne – stanovnicima naselja koji su iseljeni mora se obezbediti adekvatan alternativni smeštaj koji, između ostalog, podrazumeva održiv pristup bezbednoj vodi za piće, električnoj energiji za kuvanje, grejanje i osvetljenje i sanitarijama.
Zbog svega navedenog, još jednom pozivamo vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se Romima i Romkinjama koji su smešteni u napušteni magacin u Nišu obezbedili elementarni uslovi za dostojanstveno stanovanje – preseljenje iz napuštenog magacina u adekvatan i dostojanstven alternativni smeštaj sa održivim pristupom pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarijama.
Organizacije potpisnice saopštenja:
1. Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje
2. Evropski centar za prava Roma (ERRC)
Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje čine: Praxis, Centar za prava manjina, Regionalni centar za manjine, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Novosadski humanitarni centar.
POPULARNI TAGOVI