Social & Economic rights

Monday, 11 November 2019

Sadeta i Bajram

U Srbiji se i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisna u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i koja zbog toga ne mogu biti prepoznata kao subjekti prava. Ova deca u prvim mesecima, a ponekad i godinama života ostaju bez ličnih dokumenata, zbog čega im pristup mnogim pravima ostaje uskraćen ili znatno otežan. Najčešće je reč o deci romske nacionalnosti, a u matične knjige ne mogu da se upišu zato što njihove majke ne poseduju lične dokumente.

U želji da prikažemo sa kojim se svakodnevnim problemima suočavaju ta deca i njihove porodice, Praxis je razgovarao sa roditeljima neke od te dece. Njihovi slučajevi još jednom potvrđuju da je neophodno da se za ovaj problem napokon nađe trajno rešenje.



Sadeta je Romkinja, rođena 1995. godine u Đakovici na Kosovu. Donedavno nije bila upisana u matičnu knjigu rođenih i nije posedovala nijedan lični dokument. Nikada nije išla u školu.

Pre dve godine zasnovala je vanbračnu zajednicu sa Amirom. Danas žive u Beogradu u jednom prigradskom naselju. Ubrzo nakon zasnivanja vanbračne zajednice, Sadeta je zatrudnela, zbog čega je često morala da ide kod lekara. Kako nije posedovala ličnu kartu, nije bila u mogućnosti da obezbedi zdravstvenu knjižicu, pa je morala da plaća preglede i lekove, iako je porodica slabog imovnog stanja. Zbog toga što nije bila upisana u matičnu knjigu rođenih i što nije imala ličnu kartu, nije mogla ni da zaključi brak sa svojim vanbračnim suprugom, nije mogla da se slobodno kreće, niti da ostvari pristup socijalnim pravima.

Kada je prošlog leta došlo vreme za porođaj, Sadeta je primljena u bolnicu, čije osoblje tada nije insistiralo na posedovanju zdravstvene knjižice. Nekoliko dana po prijemu, rodila je zdravog dečaka, kome su dali ime Bajram. Nakon toga, međutim, problemi su počeli da se nižu.

Trećeg dana Sadetinog boravka u porodilištu, matičar opštine Zvezdara je radi upisa dece u matičnu knjigu rođenih posetio Sadetu, kao i druge majke koje su se upravo porodile. Kad je utvrdio da Sadeta nema ličnu kartu, rekao je da njeno dete ne može biti upisano sve dok ona ne pribavi ličnu kartu i da tek nakon toga može da se obrati matičnoj službi radi upisa deteta. Nije bilo važno to što je otac bio prisutan i pokazivao svoju ličnu kartu i što je bio spreman da prizna očinstvo. Kad je Sadeta sa detetom trebalo da napusti porodilište, neposredno pre izlaska iz bolnice, upućena je da se javi na portirnicu. Tamo joj je rečeno da zbog boravka u zdravstvenoj ustanovi bez zdravstvene knjižice treba da plati 23.000 dinara. Pošto ona ni njena porodica toliko novca nisu imali, uručen joj je račun i naloženo joj je da potpiše da je račun primila. Porodica ni kasnije nije imala novca da plati račun, ali, bar za sada, niko ih u vezi sa tim nije više zvao.

Usledile su nove muke. Bez izvoda iz matične knjige rođenih Bajram nije mogao da dobije zdravstveno osiguranje, a svaki odlazak kod lekara roditelji su morali da plate, kao i neophodne labaratorijske analize. Za dete nije bilo moguće dobiti ni roditeljski dodatak, koji inače dobijaju roditelji kao potporu porodicama nakon rođenja deteta. Iako je Sadeta nezaposlena, a njen vanbračni muž radi na određeno vreme i prima minimalnu platu, nisu mogli da dobiju ni dečiji dodatak. Porodica ne prima ni socijalnu pomoć. Sadetu i njenu bebu je po izlasku iz porodilišta patronažna sestra posetila samo dva ili tri puta, iako je predviđeno da se obavi pet poseta. Izgleda da se jedino vakcinacija odvijala onako kako bi trebalo, te je Bajram primilo sve potrebne vakcine do sada.

Sadeta je još pre odlaska u porodilište pred sudom pokrenula postupak za utvrđivanja vremena i mesta rođenja, koji je trebalo da joj omogući upis u matičnu knjigu rođenih. Ali taj postupak je, zajedno sa postupkom prijave prebivališta i izdavanja lične karte, trajao je više od godinu i po dana. Kada je u oktobru 2019. godine Sadeta konačno dobila ličnu kartu, više nije mogla upisati dete u matičnu knjigu rođenih na lakši i jednostavniji način, jer je isteko zakonski rok za redovan upis. Tako je morala da pokrene postupak pred nadležnim Centrom za socijalni rad, kako bi se pred tim organom detetu najpre odredilo lično ime. Taj postupak još uvek traje.

S obzirom da se radi o porodici koja pripada posebno ranjivoj grupi, nije teško zaključiti koliko je ova porodica trpela i koliko još uvek trpi zbog činjenice da dete nije upisano u knjigu rođenih odmah po rođenju.


Iako Ustav, zakoni i međunarodne konvencije nalažu da se svakom detetu, bez izuzetka, mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, to fundamentalno pravo u Srbiji se uskraćuje mnogoj deci. Uprkos brojnim preporukama međunarodnih tela Srbiji da otkloni prepreke koje sprečavaju upis, kao i dugogodišnjeg ukazivanja nevladinog sektora na ozbiljnost i na razmere ovog problema, nadležni organi su se oglušili na sve dosadašnje apele za izmenu podzakonskih akata koji sprečavaju upis dece čije majke ne poseduju dokumente.

Read 1108 times
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action