Marija Dražović, pravna savetnica u Praxisu, govorila je o početku sprovođenja desetomesečnog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu. Projekat će se sprovoditi u periodu od 1. juna 2017. do 31. marta 2018. godine, u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Pogledajte prilog ovde.

Početkom maja, broj ljudi koji su boravili u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima iznosio je oko 1300 osoba. Četvrtog maja, Komesarijat za izbeglice i migracije najavio je relokaciju izbeglica/migranata u azilne i prihvatne centre i zatražio je podršku organizacija koje rade na teritoriji Beograda, kako bi relokacija bila završena bez incidenata i u što kraćem roku. Nakon završene relokacije, prema informaciji koju smo dobili od Komeserijata za izbeglice i migracije, u prhvatnim i azilnim centrima u Srbiji nalazilo se 6558 izbeglica/migranata. Praxisov terenski tim je, nakon relokacije, svakodnevno viđao i razgovarao sa 50 – 300 izbeglica/migranata, među njima je bilo novopridošlih, izbeglica/migranata koji su smešteni u azilnom centru Krnjača i prihvatnom centru Obrenovac, i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Napušteni magacini, u kojima je boravio veliki broj izbeglica/migranata, su srušeni nakon završene relokacije.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 269 novopridošlih izbeglica i migranata (162 odraslih i 107 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 124 osobe, 46,1%, su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 19 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije, 7,1% od ukupnog broja. 28 izbeglica/migranata je došlo iz Iraka (10,4%), uglavnom porodice. 62 izbeglice/migranta (23%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Eritreje i Indije je pristiglo ukupno 17 izbeglica/migranata (6,3%). 

Da bi se izbeglo spavanje na otvorenom u Beogradu, nakon relokacije, novopridošle izbeglice/migranti koji čekaju na registraciju u policiji ili organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, imali su mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Između 15 i 60 osoba je koristilo ovu mogućnost svake večeri. Pošto se situacija u Beogradu promenila, neke od organizacija koje su bile prisutne na terenu u Beogradu, su reorganizovale svoje aktivnosti, tako da sada deo aktivnosti sprovode u nekim od azilnih i prihvatnih centara, a deo u Beogradu.

Preuzmite izveštaj ovde.

Od 1. juna 2017. godine Praxis sprovodi desetomesečni projekat Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, a u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Osnovni cilj projekta je da učini transparentnim podatke o reformi javne uprave na lokalnom nivou, unapredi servisnu ulogu lokalnih organa uprave i informisanost građana o tome, da poboljša mehanizme saradnje jedinice lokalne samouprave sa građanima i organizacijama civilnog društva i doprinese tome da principi javne uprave budu snažnije ugrađeni u lokalne odluke i način pružanja usluga.

Tokom realizacije projekta, najznačajnije aktivnosti su usmerene na analizu procesa donošenja odluka i kreiranja politika na lokalnom nivou, monitoring primene Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), kampanju podizanja javne svesti, javno zagovaranje radi obezbeđivanja dosledne primene ZUP-a i objavljivanje izveštaja u kome će biti prikazani najznačajniji rezultati projektnih aktivnosti i formulisane preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou.

Praxis će ostvarivati i promovisati ciljeve projekta u bliskoj saradnji sa Radio televizijom Kraljevo i Ibarskim novostima, kao i drugim medijima na lokalu.

Medijske objave: Ibarske novosti

                         RTV KV

Tokom aprila, broj ljudi koji borave u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima, iznosio je 1000 – 1500 osoba. Najveći broj osoba je boravio u napuštenim magacinima, zatim, u šatorima na parkingu u blizini autobuske stanice, kojih je na kraju meseca bilo preko 150, između 40 i 60 UASC i manji broj medicinskih slučajeva imalo je mogućnost da spava u šatorima MSFa, i do 80 osoba je spavalo u Miksalištu. Broj osoba koje su svakodnevno bile prisutne u Beogradu je varirao, zavisno od broja novopristiglih izbeglica/migranata, osoba koje u došle u Beograd iz prihvatnog centra Obrenovac i azilnog centra Krnjača, kao i od osoba koje su se vratile u Beograd posle neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.

Značajna novina u ovom periodu dogodila se 12. aprila, kada je  Evropska komisija  objavila svoj prvi sveobuhvatni okvir za zaštitu dece u migracijama. Komunikacije predviđaju set principa i preporuka koje imaju za cilj zaštitu dece migranata, bez obzira da li stižu sa porodicom ili kao deca bez pratnje:

1.    Brza identifikacija i zaštita nakon dolaska
2.    Odgovarajući uslovi za decu u prihvatnim centrima
3.    Brzo utvrđivanje statusa i efikasno starateljstvo
4.    Održiva rešenja i rane mere integracije
5.    Borba protiv glavnih uzroka migracija i zaštita dece duž migrantskih ruta van EU

Ceo tekst Communication from the Commission to European parliament and the Council – The protection of children in migration možete pogledati na sledećem linku.

Tokom aprila Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 445 novopridošlih izbeglica i migranata (307 odraslih i 138 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 202 osoba, 45,4%, su bile izbeglice iz Avganistana.  Ukupno 4 novopridošle izbeglice je bilo iz Sirije, 0,9% od ukupnog broja. Trideset izbeglica je došlo iz Iraka (6,7%), uglavnom porodice, 107 izbeglica (24%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine, Bangladeša, Somalije, Tunisa, Eritreje, Indije, Tadzikistana i Ukrajine je pristiglo ukupno 85 izbeglica (19,1%).

Preuzmite izveštaj OVDE.

The Equal Rights Trust (ERT), Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda pozivaju organizacije civilnog društva (OCD) da učestvuju u monitoringu i dokumentovanju slučajeva diskriminacije u Srbiji.

Tražimo OCD iz Srbije koje žele da dobiju sredstva za sprovođenje monitoringa i dokumentovanja slučajeva diskriminacije u Srbiji.  Sredstva će biti dodeljena u vidu pet podgrantova. Iznos podgranta je od 2,000 EUR do 6,000 EUR, a prosečni iznos u visini od 5,000 EUR. 

Prijave se mogu podneti do 31. maja 2017. godine u 14 h. Izabrane organizacije počeće sa radom 8. juna 2017. godine.

Monitoring i dokumentovanje slučajeva diskriminacije predstavljaju aktivnost na projektu „Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi“, koje ERT, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda realizuju uz podršku Evropske unije preko EIDHR-a u periodu od decembra 2016. do decembra 2018. godine.

Preuzmite poziv za dodelu sredstava i prijavni obrazac ovde.

Izveštaj o korišćenju imigracionog pritvora, koji je Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) danas objavila, upozorava da se lica bez državljanstva često mesecima, pa čak i godinama,  drže u pritvoru, bez realnih izgleda da njihovi slučajevi budu rešeni. Uzrok tome je što imigracioni sistemi nemaju odgovarajuće procedure za identifikovanje i zaštitu lica bez državljanstva.

Izveštaj poziva vlade evropskih zemalja da izvrše reformu svojih imigracionih sistema i sistema pritvora i usklade ih sa međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava, i zaustave proizvoljno pritvaranje lica bez državljanstva. Države treba da uspostave procedure za identifikovanje lica bez državljanstva tako da ona ne završe zarobljena u vaukumu.


Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitana apatridije, kaže:

“Širom Evrope se dešava da države ne uspostavljau efikasne sisteme za identifikovanje lica bez državljanstva i time ta lica izlažu ponovnom i produženom pritvoru. Ovi muškarci, žene i deca nalaze se u procepu, jer ih nijedna zmelja ne prepoznaje kao svoje državljane. Ovo se može sprečiti, i mi danas objavljujemo jasnu agendu za promenu, koja će nam pomoći da zaustavimo ovu parodiju.”

Angela Li Rosi, zamenica direktora Kancelarije UNHCR Evropu, kaže:

“Lica bez državljanstva širom Evrope u riziku su da im prava na slobodu i bezbednost ličnosti budu ozbiljno ugrožena. Suočavaju se sa ponovljenim i produženim pritvorom, ne zato što su počinili zločin, već zbog toga što im nije dozvoljeno da ostanu u zemlji. Govori im se da nigde ne pripadaju. Njihova deca su nevidljiva, njihove porodice ne postoje. UNHR će uz pomoć Evropske mreže za pitanja apatridije nastaviti da pruža podršku državama da okončaju ovu ljudsku patnju u Evropi”.

Saopštenje koje su potpisale organizacije civilnog društva i eminentni advokati i akademici iz 30 evropskih zemalja biće poslato vladama naglašavajući da se u Evropi gradi konsenzus o tome da je trenutna primena imigracionog pritvora neodrživa, štetna i, u mnogim slučajevima, nezakonita.

Preuzmite izveštaj ovde.

U martu su  se dogodila dva važna događaja. Jedan se odnosi na amandmane na Zakon o azilu u Mađarskoj, prema kojima svi azilanti koji legalno ulaze u Mađarsku, biće zatvoreni u kampovima na granici sa Srbijom. Ovo se odnosi na samce, porodice sa decom i maloletnike bez pratnje starije od 14 godina. Maloletnici bez pratnje mlađi od 14 godina starosti biće smešteni u prihvatnim i azilnim centrima otvorenog tipa u drugim delovima zemlje. Pritvor u centrima zatvorenog tipa, tj. obavezan pritvor, trajaće do završetka postupka azila. Svaka osoba koja ilegalno ulazi u Mađarsku, zaobilazeći tranzitnu zonu, biće vraćena nazad. Drugi događaj je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Iliasa i Ahmeda protiv Mađarske. U presudi od 14. marta 2017. godine, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Mađarska prekršila nekoliko članova Evropske konvencije o ljudskim pravima nezakonitim pritvaranjem dve izbeglice iz Bangladeša nakon njihovog legalnog ulaska u Mađarsku u septembru 2015. godine. Tokom skraćenog azilnog postupka zadržani su u pritvorskoj jedinici centra Roszke u uslovima koji se mogu smatrati nehumanim i ponižavajućim. Posle postupka, oni su neformalno vraćeni u Srbiju. Iako je UNHCR proglasio Srbiju nebezbednom trećom zemljom u 2012. godini, mađarska vlada usvojila je uredbu u 2015. godini, prema kojoj je Srbija sigurna treća država - Uredba br. 191/2015. (VII.21) o bezbednim zemljama porekla i bezbednim trećim zemljama.

Za razliku od smeštajnih kapaciteta u prihvatnim i azilnim centrima, broj novopridošlih izbeglica/migranata je nastavio da raste. Kao rezultat toga, porastao je broj izbeglica/migranata koji borave u Beogradu. Veliki broj izbeglica/migranata i dalje pokušava da se domogne EU uz pomoć krijumčara ili samostalno. Svakodnevno, mobilni tim Praxisa imao je priliku da razgovara sa izbeglicama/migrantima vraćenim iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, često uz upotrebu sile, bez mogućnosti traženja azila. Higijenski uslovi u napuštenim barakama u kojima borave izbeglice/migranti su poboljšani zahvaljujući naporima nekoliko organizacija i volontera. Napredak se takođe ogleda i u uvođenju doručka, koji je omogućio Oxfam, tako da sada izbeglice/migranti imaju tri obroka svakog dana.

Tokom marta Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu  u okviru kojih je ukupno 659 novopridošlih izbeglica i migranata (376 odraslih i 283 dece) dobilo relevantne informacije, što je nešto veći broj dolazaka nego u prethodnom mesecu. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica i migranata, 288 osoba ili 43,7% njih su iz Avganistana. Ukupno 55 novopridošlih izbeglica i migranata, uglavnom porodica, bilo je iz Sirije, što čini 8,3% ukupnog broja. Ovaj procenat je nešto manji nego u prethodnom periodu. Ukupno 119 izbeglica je došlo iz Iraka (18,1%), uglavnom porodica, što je veći procenat nego u prethodnom periodu; 112 izbeglica (17%) je došlo iz Pakistana, svi samci, muškarci (75) i UASC (37), kao i u prethodnom periodu. Ukupno 52 izbeglice (7,9%) su došle iz drugih zemalja - Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine.

Preuzmite izveštaj ovde.