Prava deteta

ponedeljak, 26. mart 2018.

Daleko smo od rešenja za najbolju brigu o deci

Grupa nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a, koja okuplja 21 mrežu organizacija za dečja prava iz Evrope, sastala se u Briselu 19. i 20. marta 2018. Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS) predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, koja je predsedavala sastankom prvog dana.

Dnevni red za prvi dan sastanka je uključivao tzv. „karusel" diskusiju (u kojoj se učesnici rotiraju) o različitim temama o učešću dece, informativnu sesiju o bespovratnim sredstvma koja dodeljuje EEP, informisanje o najnovijim dešavanjima i konsultacije o radu EU u vezi sa socijalnim pitanjima i investiranjem u decu (Evropski semestar, Evropski stub socijalnih prava, Paket balansa između poslovnog i privatnog života, Childonomics), kao i otvoreni prostor za razmenu informacija o radu, iskustvima i aktivnostima članica Grupe nacionalnih partnerskih mreža.     

Drugog dana, 20. marta, Grupa nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a i nacionalni koordinatori kampanje Otvaranja vrata za decu Evrope učestvovali su na radionici o budžetu EU, nakon čega je u Evropskoj komisiji održan događaj pod nazivom „Održi, ojačaj, proširi – kako EU može podržati prelazak iz institucionalnog u porodično okruženje - i zbrinjavanje u zajednici”.

Tom prilikom, organizacije civilnog društva iz 25 evropskih zemalja koje rade sa decom i za decu sastale su se u Briselu sa ključnim akterima na nivou EU da bi razgovarali o tome kako EU može obezbediti bolje ishode za decu i njihove porodice uz pomoć budžeta EU nakon 2020. godine. U okviru kampanje Otvaranje vrata za decu Evrope, predstavljeni su dokazi sa terena o tome kako se troše sredstva EU u okviru trenutnog Višegodišnjeg finansijskog okvira. U publikaciji se poziva EU da održi, ojača i proširi svoju centralnu ulogu u deinstitucionalizaciji dece i transformaciji sistema za zaštitu dece u Evropi.

Stotine hiljada dece u Evropi još uvek odrastaju u institucijama. Iako su institucije finansirane javnim sredstvima, koja su namenjena za javno dobro, one mogu ostaviti dugoročne štetne posledice ne samo na samu decu, nego i na porodice i društvo u celini.

Ovo je važan moment za EU, jer se priprema za odlučivanje o svojim prioritetima u pogledu investicija nakon 2020. godine. Uprkos naporima uloženim u finansiranje reformi u oblasti zaštite dece u okviru sadašnjeg Višegodišnjeg finansijskog okvira, daleko smo od rešenja za najbolju brigu o deci. Pregovori o budžetu EU i finansiranju programa nakon 2020. predstavljaju jedinstvenu priliku da EU privede kraju eru institucionalnog zbrinjavanja kao nepotrebne, zastarele i štetne vrste zbrinjavanja koja odvaja decu od društva. Sledeći Višegodišnji finansijski okvir pruža realnu mogućnost da se iskoriste naučene lekcije i ostvare aktuelna obećanja EU.

Veliki deo civilnog društva u Evropi priznaje nesumnjivu dodatu vrednost ulaganja EU u socijalnu inkluziju najranjivije populacije, ubrzavanja reformi društvene brige za decu i zaštite dece, te pokretanja prelaska sa institucionalnog na individualnije zbrinjavanje u zajednici (poznato i kao deinstitucionalizacija) (videti najnovije preporuke Otvaranja vrata za decu Evrope Evropskoj uniji, preporuke Eurochild-a o ulaganju u decu kroz Višegodišnji finansijski okvir nakon 2020. i dokument o poziciji Evropske ekspertske grupe o finansiranju Evropkse unije nakon 2020. godine).  


Da bi se nastavio ovaj napredak, u skladu sa obavezama EU u pogledu ljudskih prava, neophodno je uraditi više. EU mora ojačati svoju podršku ostvarivanju zajedničkih vrednosti i ciljeva, kao što je poštovanje ljudskih prava, smanjenje siromaštva ili socijalna inkluzija, u pregovorima o budžetu nakon 2020. godine i finansiranju programa u sledećih 18 meseci. 

Da bi se ojačala panevropska debata o budžetu EU nakon 2000. godine, u okviru kampanje Otvaranje vrata za decu Evrope objavljena je publikacija u kojoj su predstavljeni dokazi sa terena o tome kako se troše sredstva EU u skladu sa trenutnim Višegodišnjim finansijskim okvirom. Predstavljeno je mnogo primera kojima se pokazuje zašto pozitivne elemente, kao što su prethodni (ex-ante) uslovi i Evropski kodeks ponašanja u partnerstvu, treba zadržati u budućem budžetu EU i proširiti na druge programe finansiranja. U izveštaju se postavljaju i neka validna pitanja o tome kako se propisi primenjuju u praksi, dajući razloge za jačanje postojećih propisa i preporuke za sledeće programe finansiranja nakon 2020. godine.


Kliknite da biste videli fotografije sa događaja 20. marta.

Pročitano 1867 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action