Program statusnih i socioekonomskih prava

petak, 23. oktobar 2020.

Godinu dana bez osnovnih prava

Slučaj jednogodišnje Jovane

Iako ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon propisuju da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, to u Srbiji i dalje nije pravo koje će svako dete moći da ostvari. Deca koja nisu upisana u matične evidencije ostaju i bez prava na zdravstvenu zaštitu, dok roditelji nisu u mogućnosti da se prijave za roditeljski ili dečiji dodatak. U najvećoj meri, ovaj problem pogađa Rome u Srbiji, marginalizovanu kategoriju stanovništva koja neretko živi u ekstremnom siromaštvu. Pri tome, naknadno ostvarivanje prava na upis u matične knjige rođenih kroz upravne i sudske postupke je, u većini slučajeva, težak i dugotrajan proces. Međutim, čak i kada se postupci pokrenu, dešava se da državni organi odbijaju da ispune svoju zakonsku obavezu. Upravo je to slučaj sa Jovanom, detetom koje već godinu dana čeka na ostvarenje osnovnih prava. 

Jovana je rođena u oktobru 2019. godine u porodilištu u Beogradu. Godinu dana nakon rođenja, Jovana još uvek nije upisana u matičnu knjigu rođenih. Zbog toga nema ni zdravstvenu knjižicu a razni oblici materijalne podrške koji su namenjeni porodicama sa decom, njenoj porodici nisu dostupni.

Jovanu njeni roditelji nisu mogli da upišu u matičnu knjigu rođenih zbog toga što joj majka ne poseduje lične dokumente. Razlog za ovaj problem leži u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matičnu knjigu rođenih. Ovi podzakonski akti, upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju ličnu kartu i izvod iz matične knjige rođenih. U slučajevima kada majka ne poseduje ove dokumente, dete ne može biti upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, već je potrebno da se vode posebni postupci, što upis deteta odlaže najmanje za nekoliko meseci.

Međutim, u nekim slučajevima čak ni pokretanje tih postupaka ne predstavlja garanciju da će dete biti upisano u matične knjige. Za Jovanu je u februaru 2020. godine pokrenut postupak određivanja ličnog imena pred centrom za socijalni rad u Beogradu. Ovaj postupak potrebno je sprovesti u slučajevima kada detetu u roku od 30 dana nakon rođenja  nije određeno lično ime, što se dogodilo i Jovani zbog toga što joj majka nije imala ličnu kartu. Pošto je pravo na lično ime pravo koje se garantuje svakom detetu bez izuzetka, centar za socijalni rad bi u ovom postupku morao da donese rešenje kojim se detetu određuje ime, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente ili ne. Takođe, nadležno ministarstvo je pre nekoliko godina centrima za socijalni rad uputilo uputstvo u kojem se naglašava da se i deci čije majke ne poseduju dokumente mora odrediti ime i kojim se reguliše na koji način je u tim situacijama potrebno postupiti.

Nažalost, u Jovaninom slučaju ni to nije bilo dovoljno: službenica centra za socijalni rad pred kojim je pokrenut postupak rekla je Jovaninoj majci da će postupak biti nastavljen i okončan tek kada pribavi ličnu kartu. Osim toga, službenica matične službe, koja je bila upoznata sa ovim slučajem, u razgovoru sa roditeljima je nagovestila  da bez obzira na ishod postupka pred centrom za socijalni rad, upis deteta u matičnu knjigu rođenih neće moći da se sprovede dokle god majka ne dobije svoje dokumente. Drugim rečima, službenica matične službe je rekla da će uprkos dužnosti da sprovede pravosnažnu odluku centra za socijalni rad, odbiti da izvrši upis Jovaninog imena u matičnu knjigu rođenih ako majka ne bude imala ličnu kartu.

Međutim, pitanje je kada će Jovanina majka uspeti da dobije ličnu kartu. Ni ona nije upisana u matične knjige i nikad nije imala nijedan lični dokument. Rođena je 1998. godine u Prištini. Pošto ni njeni roditelji nisu tada posedovali lične dokumente, nisu je upisali u matične knjige. Ubrzo su na Kosovu izbili ratni sukobi, a porodica se preselila u Nemačku. U ovoj zemlji je Jovanina majka živela do 2018. godine, kada je u postupku readmisije vraćena u Srbiju. Trenutno se pred sudom u Beogradu vodi postupak  utvrđivanja vremena i mesta njenog rođenja, nakon čijeg eventualno uspešnog okončanja bi trebalo da joj činjenice rođenja i državljanstva budu upisane u matične knjige. Potom joj predstoji i postupak prijave prebivališta, posle čega će napokon moći će da dobije ličnu kartu. Tek tada, može da se očekuje da će i za Jovanu biti okončan postupak upisa, osim ako centar za socijalni rad i matična služba ne promene stav i ipak postupe na zakonit način.

Na primeru Jovanine porodice najbolje se vidi koliko je važno da svako dete bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja. Ovaj problem se prenosi sa generacije na generaciju i ako se na vreme ne reši, dovodi do pojave sve većeg broja osoba koje nisu upisane u matične knjige i koje su u riziku od apatridije. 

Ipak, ovaj problem se može lako rešiti. Dovoljno je da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju posedovanjem dokumenata roditelja. Takođe, potrebno je i da nadležni organi koji sprovode ove postupke dosledno primenjuju propise, a sve u najboljem interesu deteta. Prema članu 7, Konvencije o pravima deteta, koju je Srbija ratifikovala, „dete se prijavljuje odmah nakon rođenja i od rođenja ima pravo na ime”. Nažalost, Jovani ni godinu dana nakon rođenja ovo pravo nije omogućeno.

Pročitano 543 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action