Praxis
Kraljevo najavilo spremnost da izmeni diskriminatorne odluke
U proteklom periodu Skupština Grada Kraljeva je usvojila nekoliko odluka čija primena bi trebalo da poboljša položaj osetljivih društvenih grupa odnosno pojedinaca, ali je propisivanjem uslova u pogledu prebivališta za ostvarivanje prava utvrđenih pomenutim odlukama isključila mogućnost da interno raseljena lica koja borave na teritoriji grada Kraljeva od 1999. godine ostvare predviđena prava pod jednakim uslovima kao i njihovi sugrađani.
Tako, Odluka o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva je usvojena sa ciljem da priznavanjem prava na besplatan autobuski prevoz obezbedi pristup javnim uslugama licima kojima je zbog njihovog zdravstvenog ili socijalnog statusa ovaj pristup otežan ili onemogućen. S druge strane, Odluka o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete, kao i Odluka o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama imaju za cilj da podstaknu rađanje i povećaju natalitet, kao i da pruže podršku ženama koje se odluče na potomstvo uprkos tome što su nezaposlene.
Uprkos očiglednoj nameri donosioca odluka da sredstva iz budžeta usmeri na unapređenje položaja najugroženijih građana, ali i na poboljšanje demografske slike grada, postavljanjem kriterijuma u pogledu prebivališta, neopravdano je uskraćeno ostvarivanje prava svim izbeglim i interno raseljenim licima koja na teritoriji grada Kraljeva imaju prijavljen boravak. Nesumljivo je da se za ovakav različiti tretman ne može naći razumno i objektivno opravdanje.
U nameri da ukaže da se spornim odlukama krši princip jednakih prava i obaveza, zbog čega su suprotne propisima kojima se zabranjuje diskriminacija, Praxis je podneo pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, izjašnjavajući se na navode u pritužbama, predsednik Skupštine Grada Kraljeva prihvatio je iznete primedbe i izrazio spremnost da sporne odluke budu izmenjene i usklađene sa andiskriminacionim propisima, što je bio i povod da Praxis odustane od podnetih pritužbi.
Budući da sporne odluke još uvek nisu izmenjene i da diskriminatorni uslovi još uvek nisu postavljeni tako da omoguće ostvarivanje prava svim građanima i građankama pod jednakim uslovima, kao i da je odustajanje od podnetih pritužbi zasnovano na izraženoj nameri predstavnika Grada Kraljeva da se sprovedu postupci izmena odluka, Praxis će u narednom period nastaviti da prati postupanje Grada Kraljeva u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim propisima.
Uprkos izrečenoj volji Grada Kraljeva, Praxis ipak izražava zabrinutost zbog izjave predsednika Skupštine Grada Kraljeva da pristupanje izmenama Odluke o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete i Odluke o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama neće biti moguće sve dok se ne usvoji lokalni budžet za 2019. godinu. Podsećamo da se na ovakav način toleriše nejednako postupanje i tretman pojedinaca ili grupa zbog njihovog ličnog svojstva, a jednako ostvarivanje prava se odlaže i uslovljava planiranjem budžetskih sredstava.
Sa druge strane, usvajanje opštih akata kojima se krši pravo na jednakost građana nije retka pojava, a jedan od osnovnih uzroka takvom stanju je, pored netransparentnog procesa usvajanja odluka i poltika, svakako nedovoljno poznavanje antidiskriminacionih propisa, ali i nedovoljna senzitivisanost donosioca odluka na lokalnom nivou kada je u pitanju poštovanje osnovnih vrednosti poput prava na jednakost i ravnopravnost.
Praxis na konferenciji „Angažovanje mladih u Dunavskom regionu“ u Štutgartu
U Štutgartu je 23. marta 2018. godine organizovana konferencija „Angažovanje mladih u Dunavskom regionu“ koja je okupila partnere i saradnike fondacije Agapedia, kao deo implementacije Strategije EU za Dunavski region. Na međunarodnoj konferenciji su učestvovali ministar obrazovanja iz Baden-Virtemberg regije u Nemačkoj kao i predstavnici organizacija i institucija iz zemalja dunavskog regiona. Mrežu organizacija za decu Srbije su predstavljali Saša Stefanović, direktor MODS-a, Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica UO MODS-a i Aleksandra Grubin, menadžerka projekta iz Fondacije SOS Dečija sela Srbije.
Od početka implementacije Strategije EU za Dunavski region, bilo je mnogo napora da se produbi prekogranična saradnja mladih od Švarcvalda do Crnog mora.
Tokom godina, mnoštvo inicijativa i mreža je okupljalo mlade u svih četrnaest zemalja Dunavskog regiona, omogućavajući kulturnu razmenu na raznim poljima, od zaštite životne sredine, učenja jezika, budućnosti Evropske unije ili izazova koje sa sobom nosi digitalizacija. Pa ipak, mnoge ove inicijative su projektne aktivnosti i nemaju dovoljno saznanja o drugim inicijativama. Dunavska strategija sama po sebi pruža ograničenu pomoć na ovom polju.
U prošlosti je bilo nekoliko pokušaj
a da se stvore stabilniji okvirni uslovi i mreže. Uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, kao dela takozvanog Berlinskog procesa koji ima za cilj da unapredi saradnju između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, predstavlja važan korak u ovom pogledu.
U prvom delu programa, dat je prikaz postojećih struktura i mreža, i mapirana su polja saradnje mladih u Dunavskom regionu. U drugom delu dijaloga, relevantni akteri, stručnjaci, realizatori projekata iz civilnog društva, nacionalnih i regionalnih uprava, kao i akademske zajednice pozvani su da podele svoja iskustva i identifikuju zajedničke izazove. Nekoliko tematskih okruglih stolova koji su održani omogućili su strukturiranu debatu na teme na koje se cilja saradnjom mladih: zajedničke evropske vrednosti, zapošljivost, migracije i „odliv mozgova“, (socijalno) preduzetništvo, novi mediji i digitalizacija, međukulturna saradnja i zaštita životne sredine. U trećem delu dijaloga, radne grupe su se bavile mehanizmima podrške i postojećim mrežama za podršku saradnje mladih u Dunavskom regionu.
U Srbiji preovladava anticiganizam i sveukupna diskriminacija Roma - Danas
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, ocenila je da se odluke koje se tiču Roma često donose bez učešća predstavnika te zajednice i zato su neefikasne. Prema njenim rečima, na nacionalnom nivou ne postoji svest o stvarnim problemima Roma, zato nema pomaka u njihovom rešavanju.
Pogledajte saopštenje Danas-a.
Predstavljanje izveštaja "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji"
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
Pogledajte saopštenje EurActiv.rs ovde.
Pogledajte saopštenje Danas-a ovde.
Roma in Serbia Exposed to Systemic Discrimination - EurActiv.rs
On 22 May 2018, the report entitled The Wall of Anti-Gypsysm - Roma in Serbia, prepared by the Civil Rights Defenders, was presented in the Media Centre in Belgrade. The report includes the information about the situation of Roma in Serbia in different areas of life, including employment, education, housing, access to justice, personal documents, health, security and freedom from torture, asylum and forced return.
On that occasion, Marija Dražović, Antidiscrimination and Gender Equality Programme Coordinator in Praxis, said that the problem of discrimination against Roma should be seen from the perspective of good public administration.
"The basic problem is how our judiciary provides access to justice, because if citizens are not aware of their rights, they do not exist", said Marija, adding that institutions must begin to formulate regulations to address the situation of the most vulnerable groups of population.
See EurActiv.rs statement here.
Predstavljanje izveštaja o položaju Roma u Srbiji - Medija Centar
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
Praxis održao konferenciju „Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu“ – WeBER par-monitor
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Praxis o reformi javne uprave u Kraljevu – KRALJEVO ONLINE
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Praxis o reformi javne uprave u Kraljevu – INFO PLUS
U okviru projekta Unapređivanje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija, nevladina organizacija Praxis istraživala je proces reforme javne uprave u Kraljevu i uputila predloge za unapređenje tog procesa. Jedan od predloga je da grad Kraljevo mora da obezbedi učešće građana u procesu donošenja odluka, odnosno opštih akata koje donose organi uprave.
Pročitajte ceo prilog ovde.
Izveštaj GRETA o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima za Srbiju
Grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima (GRETA), koju je formirao Savet Evrope, započela je drugi krug evaluacije o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji kako bi ispitala uticaj zakonodavnih, političkih i praktičnih mera na prevenciju trgovine ljudima, zaštitu prava žrtava trgovine ljudima i gonjenje trgovaca. Prilikom sastavljanja izveštaja, GRETA je koristila odgovor na upitnik za drugi krug evaluacije koji je poslala vlastima u Srbiji, izveštaj vlasti u Srbiji dostavljen Komitetu strana ugovornica, kao i informacije dobijene od civilnog društva.
GRETA je usvojila finalni Izveštaj o sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima za Srbiju na 30. sednici (20-24. novembra 2017). U izveštaju su predstavljena glavna dešavanja u sprovođenju Konvencije, novi trendovi u oblasti trgovine ljudima, dešavanja u pravnom i institucionalnom okviru, nacionalna strategija i akcioni planovi, preventivne mere, mere sprečavanja trgovine ljudima i zaštite prava žrtava itd.
Ukratko, u periodu 2013-2016, u Srbiji je zvanično identifikovano ukupno 296 žrtava trgovine ljudima, od kojih su većina (130) muškarci koji su postali žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije; 72 žene su bile žrtve trgovine radi seksualne eksploatacije, a 94 dece, uključujući 78 devojčica, su bili žrtve trgovine ljudima prvenstveno u svrhu seksualne eksploatacije, zatim prinudnog prosjačenja i prinudnog braka. Većina identifikovanih žrtava su srpske nacionalnosti.
Tokom posete GRETA Srbiji radi evaluacije od 6. do 10. marta, Praxis je učestvovao na sastanku sa članovima GRETA, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva, i predstavio situaciju u pogledu upisa u matične knjige rođenih, apatridije i dečjih, ranih i prinudnih brakova među romskom populacijom u Srbiji.
Saopštenje Saveta Evrope možete videti ovde.
Izveštaj GRETA možete preuzeti ovde.
- 1
- 2
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
