U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji”, finansiranog od strane UNHCR-a, Praxis će u toku 2016. godine, pored ostalog, sprovoditi i aktivnosti usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih i prinudnih brakova. Glavne aktivnosti biće usmerene na podizanje svesti romske dece i roditelja, stručne i šire javnosti o potencijalnim rizicima i posledicama dečjih i prinudnih brakova, kao i na javno zagovaranje u cilju prevencije i eliminacije dečjih i prinudnih brakova na lokalnom i nacionalnom nivou.  

Problem dečjih i prinudnih brakova u Srbiji uglavnom pogađa romsku zajednicu i do sada je uglavnom nedovoljno i neadekvatno tretiran od strane nadležnih institucija, često pod izgovorom da su ovakvi brakovi deo tradicije romske zajednice. Pored toga što predstavljaju jedan od uzroka koji dovode do apatridije, dečji i prinudni brakovi su ujedno i odraz patrijarhalnih vrednosti i tradicionalnih stavova prema ulozi žene u društvu i porodici, koji pri tom ugrožavaju psiho-fizičko zdravlje devojčica, izlažu ih većem riziku od nasilja u porodici, dovode do povećane stope ranog napuštanja školovanja, a kasnije i do siromaštva i njihove ekonomske zavisnosti od zajednice. Kao takvi predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava, suprotno Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama. Prema podacima istraživanja MICS-a za 2014. godinu, koje je sproveo UNICEF, procenat romskih devojčica koje su ušle u brak pre svog 15. rođendana iznosi 16,9% u poređenju sa 0,8% neromskih devojčica, odnosno 57% romskih devojčica u odnosu na 6,8% neromskih devojčica koje su stupile u brak pre svog 18. rođendana. Međutim, s obzirom da su u romskoj zajednici prisutnije vanbračne zajednice, stvarni procenat je daleko veći. Pored toga, statistike pokazuju da je 4% žena rodilo pre svoje 15. godine, a čak 38% žena starosne dobi od 20-24 rodilo je pre navršene 18. godine života.

U okviru ovog projekta, koji predstavlja nastavak zajedničkih aktivnosti Praxisa i UNHCR-a na temu dečjih i prinudnih brakova koje su započete u toku 2015. godine, održaće se 4 dvodnevne radionice sa romskom decom i roditeljima u Leskovcu i Kostolcu čiji je cilj podizanje svesti o štetnim efektima dečjih i prinudnih brakova, sa posebnim osvrtom na seksualno i reproduktivno zdravlje, rodnu perspektivu, značaj pravovremenog obrazovanja, kao i pravo na slobodan izbor bračnog druga. Radionice će pratiti opštinski sastanci koji će okupiti sve relevantne aktere na lokalu, a uporedo sa podizanjem svesti lokalnih zajednica o važnosti rešavanja problema dečjih i prinudnih brakova, biće osnovana radna grupa koja će pored predstavnica romske zajednice okupiti i eksperte i ekspertkinje za prava deteta i rodnu ravnopravnost. Oslanjajući se na znanja i informacije dobijene na radionicama i zaključke sa opštinskih sastanaka, a uz analizu propisa i slučajeva iz prakse, radna grupa će pripremiti predlog javnih politika i preporuka za rešavanje problema dečjih i prinudnih brakova.

U cilju što veće vidljivosti problema dečjih i prinudnih brakova, stručna i šira javnost biće redovno obaveštavana o aktivnostima Praxisa usmerenim na prevenciju i eliminaciju dečjih i prinudnih brakova.

Dana 5. januara 2016. godine, Praxis je posetilo 33 studenta Univerziteta u Hong Kongu, članova organizacije Svetski univerzitetski servis (World University Service, The University of Hong Kong Branch - WUSHKUB). U fokusu delovanja WUSHKUB nalazi se promocija kulturne razmene, ljudskih prava, aktuelnih političkih tema i jednakih mogućnosti za sve.

Predstavnici Praxisa su studentima predstavili stanje ljudskih prava u Srbiji i probleme sa kojima se najugroženije grupe suočavaju. Studenti su naročito bili zainteresovani za međunacionalne odnose u regionu, rodnu ravnopravnosti, položaj Roma i odnose Srbije i Kosova.

Studenti su nas upoznali sa stanjem ljudskih prava etničkih manjina i stanjem u pogledu rodne ravnopravnosti u Hong Kongu. Naime, 95% stanovnika Hong Konga čine Kinezi, a 5% stanovnika čine nacionalne manjine (Indusi, Pakistanci, Indonežani, Japanci i Tajlanđani). Najveća socijalna distanca postoji prema Indusima i Indonežanima zbog boje njihove kože. Takođe, u Hong Kongu živi približno 10.000 izbeglica iz Sirije i drugih bliskoistočnih zemalja čiji su osnovni problemi neadekvatni uslovi života, nedostatak hrane, nemogućnost ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i zaposlenja.

Kada je reč o položaju žena u Hong Kongu, u poslednjih 100 godina došlo je do značajne promene u percepciji položaja žene u društvu – dok su ranije žene uglavnom identifikovane kao majke i nositeljke uloge brige o deci, mužu i domaćinstvu (čemu je u velikoj meri doprinela konfučijanska filozofska tradicija u okviru koje je dužnost žene da bude podređena muškarcu), danas je preovlađujuća slika emancipovane žene - samostalne, obrazovane i zaposlene. Ipak, žene u Hong Kongu su i dalje nedovoljno prisutne na rukovodećim i funkcionerskim pozicijama, kao i u organima izvršne vlasti, usled čega žene bivaju isključene iz procesa donošenja odluka.

Iako se ove dve zemlje nalaze na dva različita kontinenta, različitog su stepena ekonomske razvijenosti i poseduju drugačije kulutrno-istorijsko nasleđe, u razgovoru sa studentima smo došli do zaključka da su problemi sa kojima se suočavamo slični i da je potrebno dodatno unaprediti položaj žena, nacionalnih manjina, izbeglica i drugih marginalizovanih grupa, u cilju izgradnje ravnopravnog i tolerantnog društva.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, utvrdila da je predsednik Opštine Kanjiža na konferenciji za novinare, 12. avgusta 2015. godine, izneo niz diskriminatornih stavova kojima se vređa dostojanstvo izbeglica i migranata, a koji su dan kasnije objavljeni i na internet prezentaciji Opštine Kanjiža pod nazivom Stav lokalne samouprave u vezi migranata.

Predsednik Opštine Kanjiža je, između ostalog, izjavio da „ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture...“, apelujući na građane da budu spremni za slučaj kada će ih pozvati da izraze svoje nezadovoljstvo. Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da se izjavom stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema izbeglicama, doprinosi širenju predrasuda, netrpeljivosti i netolerancije, kao i da izjava ima posebnu težinu jer dolazi od nosioca javne vlasti.

Poverenica je preporučila predsedniku Opštine Kanjiža da uputi javno izvinjenje, da ubuduće ne daje i ne objavljuje izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, kao i da svojim postupanjem doprinosi smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama. Predsednik Opštine Kanjiža je, postupajući po preporuci poverenice, objavio izvinjenje na sajtu Opštine Kanjiža, što govori o učinkovitosti ovog mehanizma zaštite od diskriminacije.

Mišljenje poverenice je važno jer podseća nosioce javne vlasti da moraju biti svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, kao i na obavezu da ne podstiču netrpeljivost i netoleranciju u društvu.

Kristina Vujić, pravna analitičarka u Praxisu, predstavila je "Istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji", koje je sprovedeno u okviru projekta Pravna pomoć i zagovaranje – pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma, podržanog od Civil Rights Defenders-a i Švedske agencije za međunarodnu saradnju.

Pogledajte prilog na TV Kopernikus.

Dana 19. novembra 2015. godine, u Medija Centru u Beogradu održana je završna konferencija u okviru projekta "Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji", koji su Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona sprovodili uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a koji je finansiran od strane Evropske unije. Tom prilikom ukazano je na prava LGBT osoba, Roma, migranata, dece, osoba sa invaliditetom, kao i na rodnu ravnopravnost.

Pročitajte celu vest na sledećem linku.

Dana 19. novembra 2015. godine, u Medija Centru u Beogradu održana je završna konferencija u okviru projekta "Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji"", koji su Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona sprovodili uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a koji je finansiran od strane Evropske unije.

Na sledećem linku pogledajte prilog RTS-a.

U okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje-pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, koji Praxis sprovodi uz podršku organizacije Civil Rights Defenders od 01.01.2015-31.12.2015. godine, organizovan je završni okrugli sto za predstavnike institucija i civilnog sektora iz deset opština u kojima su sprovođene projektne aktivnosti (Leskovac, Bojnik, Prokuplje, Kuršumlija, Bor, Aleksinac, Bela Palanka, Kruševac, Lebane i Knjaževac).

Ovom sastanku prethodio je niz aktivnosti sa ciljem da se omogući uvid u probleme sa kojima se suočavaju Romi/Romkinje u pristupu socioekonomskim pravima i probleme u nedostatku pravnog okvira i praksi, kako bi predstavnici svih relevantnih institucija i civilnog sektora u lokalnim zajednicama kroz koordinaciju aktivnosti i kroz sveobuhvatan pristup postojećim problemima, formulisali zaključke i preporuke koji se odnose na korake koje bi trebalo preduzeti kako bi se postojeći problemi otklonili.

U periodu trajanja projekta, preko 700 korisnika je informisano, savetovano i pružena im je pravna pomoć radi ostvarivanja prava na lična dokumenta, prebivalište i boravište, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, obrazovanje i stanovanje. Obavljeno je 30 terenskih poseta i posećeno 53 romska naselja kako bi se pravna pomoć učinila dostupnom širem krugu najugroženijih korisnika. Održani su sastanci sa predstavnicima relevantnih institucija u deset opština u kojima su sprovođene aktivnosti sa ciljem unapređenja njihove međusobne saradnje, kao i saradnje sa organizacijama civilnog društva radi poboljšanja pristupa socioekonomskim pravima za Rome/Romkinje. Razvijanje i učvršćivanje ove saradnje treba da omogući jednak pristup pravdi za Rome/Romkinje, doprinese kvalitetu pruženih usluga i poboljšanju sveukupnog položaja romske nacionalne manjine.

U okviru istog projekta sprovedeno je i objavljeno Istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji s ciljem da pruži informacije o pristupu Romkinja pravima na zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu pomoć, kao i uslove stanovanja. Istraživanje se takođe bavilo rodnom perspektivom u nameri da istraži kakav je položaj Romkinja u odnosu na muškarce iz istih zajednica. Istraživanje je predstavljeno učesnicima okruglog stola i objavljeno na sajtu Praxisa.

Rezultati sprovedenih aktivnosti, uključujući uočene probleme i prepreke i njihov karakter, predstavljeni su predstavnicima lokalnih zajednica na završnom okruglom stolu. Učesnici na okruglom stolu su, zajedno sa timom Praxisa, aktivno učestvovali u definisanju preporuka koje bi predstavljale svojevrstan vodič lokalnim institucijama i civilnom sektoru u traženju adekvatnih odgovora na probleme.

Desetočlana porodica S. prinudno je preseljena iz Leskovca u Aleksinac nakon požara u kojem je izgorela i baraka u kojoj su živeli poslednjih nekoliko godina.

Kako je porodica u požaru izgubila i lična dokumenta, Policijska uprava Leskovac im je pasivizirala adrese. Razlog tome bila je činjenica da porodica ne živi na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, da nema gde da boravi na teritoriji Leskovca, pa tako nije imala ni mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad u ovom gradu. Pored toga, CSR Lekovac im je obustavio pravo na novčanu socijalnu pomoć oglasivši se mesno nenadležnim, a zbog činjenice da jedan član porodice ima prijavljeno prebivalište u opštini Aleksinac, organizovao je preseljenje porodice. Usled nedostatka adekvatne saradnje nadležnih institucija i nedovoljnih kapaciteta koji su im na raspolaganju, porodici S. nije obezbeđen adekvatan prihvat u novoj zajednici. Važno je naglasiti i da porodicu niko nije konsultovao u vezi sa tim da li uopšte želi da se preseli u Aleksinac, što je suprotno svim međunarodnim standardima.

Već nekoliko meseci porodica boravi u jednoj prostoriji bez elementarnih uslova za život koju im je ustupila rođaka, zbog čega je njihovo zdravlje ugroženo. Uz pomoć CSR Aleksinac pokrenuti su postupci prijave prebivališta, koji još uvek traju. U međuvremenu, nijedan član porodice nema ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, četvoro dece je prekinulo redovno školovanje, a prava iz oblasti socijalne zaštite moći će da ostvare tek pošto prijave prebivalište i pribave lične karte.

Na primeru ove porodice vide se sve slabosti sistema socijalne zaštite. Stanje socijalne potrebe u kojoj se porodica S. nalazi već duži period drastično se pogoršalo i dovelo porodicu u problem višestruke socijalne isključenosti. Sada je put ka izlasku iz ovakve situacije daleko kompleksniji, posledice koje trpe članovi porodice nesagledive, a šteta neotklonjiva.