Novi priručnik koji je danas objavila Evropska mreža za pitanja aptridije (ENS) o korišćenju imigracionog pritvora upozorava da se lišavanje slobode lica bez državljanstava često traje mesecima, pa čak i godinama, bez realnih izgleda da im pritvor bude ukinut a status rešen. To se dešava zato što imigracioni sistemi i režimi lišavanja slobode nemaju adekvatne procedure za identifikovanje apatridije i zaštitu lica bez državljanstva.

Priručnik poziva sve relevantne aktere da uzmu učešće i pozovu vlade zemalja Evrope na odgovornost, insistirajući na poštovanju međunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava koje bi sprečile ovu praksu. Zbog nedostatka zaštite sa jedne strane i povećanog imigracionog pritvora sa druge, mnoga lica koja trenutno borave u Evropi ostaju izložena riziku od proizvoljnog lišenja slobode.

Priručnik “Zaštita lica bez državljansta od proizvoljnog lišenja slobode” je poslednji u seriji publikacija koje čine deo istraživačkih i zagovaračkih napora Evropske mreže za pitanja apatridije širom Evrope da se istraže zakon, politike i prakse koje se primenjuju na lica bez državljanstva. Lišenje slobode lica bez državljanstva predstavlja uznemirujući trend širom Evrope i dešava se uprkos činjenici da je zaštita od proizvoljnog lišenja slobode garantovana međunarodnim pravom. ENS je posvećena podizanju svesti i pronalaženju efikasnih rešenja kako bi se obezbedila odgovarajuća zaštita i poštovanje ljudskih prava.

Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije, kaže da "propust država širom Evrope da uspostave efikasan sistem za identifikivanje lica bez državljanstva ostavlja hiljade njih izložene riziku od proizvoljnog lišenja slobode. Ova ugrožena lica se nalaze u pukotinama sistema bez mogućnosti da se “vrate” kući, jer ih nijedna zemlja ne prepoznaje kao državljane, ili da ponovo izgrade svoje živote u Evropi. Neophodno je ovo sprečiti, i naš priručnik je objavljen kao poziv državama da poštuju svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava, i kao resurs da se pomogne drugim zainteresovanim stranama da pozovu svoje vlade na odgovornost”.

***Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je udruženje organizacija civilnog društva koje ima 103 člana u 39 zemalja. Mreža je posvećena suzbijanju apatridije i omogućavanju da se 600,000 ljudi bez državljanstva, koliko se procenjuje da ih ima u Evropi, zaštiti međunarodnim pravom.

ENS sprovodi trogodišnji projekat koji za cilj ima bolje razumevanje obima i posledica proizvoljnog lišenja slobode lica bez državljanstva u Evropi, i zagovaranje za zaštitu lica bez državljanstva od proizvoljnog lišenja slobode primenom regionalnih i međunarodnih standarda. Projekat će rezultirati nizom izveštaja o zakonima, politikama i praksama u odabranim evropskim državama, a koji se odnose na lišenje slobode lica bez državljanstva i uticaju istih na lica bez državljanstva i one “koji se ne mogu vratiti” pa su stoga često u riziku od apatridije.

U okviru projekta je pripremljen priručnik za profesionalce koji se bave zaštitom lica bez državljanstva od proizvoljnog lišenja slobode. Priručnik je namenjen da služi kao sredstvo advokatima, organizacijama civilnog društva, sudijama, zakonodavcima i kreatorima politika, a kasnije kao osnova za treninge i programe stateškog parničenja koje vodi ENS.

Preuzmite priručnik ovde.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Azilanti za Evropu i obrve čupaju”, koji je dnevni list Večernje novosti objavio 6.8.2015. godine, nema povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

Pozivajući se na domaće i međunarodno zakonodavstvo, Praxis je ukazao da sporni tekst doprinosi širenju straha, stvaranju neprijateljskog okruženja i produbljivanju socijalne distance građana prema tražiocima azila, izbeglicama i migrantima koji su trenutno jedna od najosetljivijih grupa u Srbiji. Stvaranje predrasude da svi migranti imaju velike količine novca ne doprinosi razumevanju njihove teške situacije, kao ni stav novinara da su izbeglice „narušile sve lepote ovog dela grada”, kao i da „prizor koji će dočekivati posetioce Beograda kad iskorače iz autobusa ili voza nije prijatan“ zbog prisustva izbeglica u neposrednoj blizini autobuske, odnosno železničke stanice.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se tekst u najvećem delu sastoji od citiranih izjava preduzetnika i zaposlenih koji pružaju usluge. „Autorka teksta je prenela i citirala izjave, odnosno mišljenja i zapažanja osoba koje su došle u susret sa izbeglicama kao mušterijama i stoga odgovornost novinara/urednika za izjave koje je dalo neko drugo lice nije opravdana...”. U zaključku, poverenica se, između ostalog, poziva na međunarodne izvore i praksu i posebno navodi jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi da ograničenja slobode izražavanja ne smeju biti takva da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa”.

Uprkos stavu Poverenice da u spornom tekstu nije došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi trećih lica. Odsustvo osude na pisanje Večerenjih novosti predstavlja još jednu propuštenu priliku da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Sve više izbeglica: migranti će uskoro islamizirati Srbiju“, koji je dnevni list Kurir objavio u elektronskom izdanju 2.8.2015. godine, nema povrede prava prema Zakonu o zabrani diskriminacije.

Praxis je u pritužbi ukazao da spоrni tеkst dоprinоsi širеnju strаhа, stvаrаnju nеpriјаtеlјskоg оkružеnjа i prоdublјivаnju sоciјаlnе distаncе grаđаnа prеmа izbеglicаmа i migrаntimа kојi su trеnutnо јеdnа оd nајоsеtlјiviјih grupа u Srbiјi. Nеutеmеlјеnim nаglаšаvаnjеm dа ćе izbеglicе uskоrо dа islаmizuјu Srbiјu, i isticanjem da je „pоsеbаn rizik činjеnicа dа su mеđu izbеglicаmа kоје ulаzе u Srbiјu prоnаđеni i оni kојi imајu bоrbеnо iskustvо“, stvаrа sе аtmоsfеrа strаhа, podstiče diskriminаciја i netrpeljivost štо је u suprоtnоsti sа dоmаćim i mеđunаrоdnim propisima. U tekstu je navedeno da “sve veći broj migranata iz Sirije, Avganistana i Somalije ne samo što donosi rizik od islamizacije Evrope, već će uskoro dovesti i do toga da Srbija postane jedno od njihovih trajnih staništa.” Na taj način su izbeglice i migranti označeni kao nosioci „rizika“ od islamizacije, i ujedno se sugeriše da zbog pretpostavljene verske pripadnosti, Srbija ne treba da bude mesto njihovog nastanjenja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su u tekstu navedena uglavnom mišljenja i stavovi analitičara i da „s obzirom da mediji imaju pravo da izveštavaju o različitim pojavama, pružaju i prenose različite informacije i stavove, bilo bi neprihvatljivo pozivati na odgovornost autora/urednika zbog prenošenja stavova drugih lica o pojavama u društvu koja su predmet javne diskusije“. Ujedno, poverenica navodi da u tekstu nema pravljenja razlike niti nejednakog postupanja prema izbeglicama i migrantima na osnovu veroispovesti.

Uprkos stavu poverenice, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi drugih lica. Slažemo se da je demokratskom društvu neophodna sloboda izražavanja, ali ne po cenu ksenofobičnih, uznemirujućih i diskriminatornih navoda, mišljenja i stavova.

Zaključkom da pisanje Kurira ne predstavlja nejednako postupanje prema izbeglicama na osnovu ličnog svojstva, propuštena je prilika da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja i obavezu da sе pisanjem ne dоprinоsi stvaranju diskriminacije i širеnju ksеnоfоbiје.

Praxis je sproveo istraživanje koje ima za cilj da pruži informacije o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima kao i da istraži kakav je položaj žena u odnosu na muškarce u romskoj zajednici. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju. Istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do avgusta 2015. godine, a anketirano je ukupno 100 Romkinja i 100 Roma iz deset opština sa juga Srbije: Aleksinca, Prokuplja, Bojnika, Bora, Kuršumlije, Lebana, Leskovca, Bele Palanke, Kruševca i Knjaževca.

Ispitanice i ispitanici imali su u proseku 37 godina, a 78% ispitanih žena i muškaraca bilo je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Prosečne godine za stupanje u prvu bračnu/vanbračnu zajednicu pokazuju značajne razlike između žena i muškaraca. Anketirane Romkinje u proseku u prvu bračnu ili vanbračnu zajednicu stupaju sa svega 14.7 godina, pri čemu treba imati u vidu da su najmlađe ispitanice koje su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imale 13 godina i da je to bio slučaj u četiri od deset opština.

Prema rezultatima istraživanja, Romkinje u 79% slučajeva poseduju zdravstvenu knjižicu, tek 40% ostvaruje pravo na socijalnu zaštitu, 35% zarađuje obavljajući uglavom sezonske poslove, dok je svega 30% ispitanica završilo osnovnu školu. Što se tiče uslova u kojima žive, 92% ispitanica je potvrdilo da žive u trošnim objektima od cigle, a 45% da objekat u kome žive nije priključen na kanalizacionu mrežu.

Odgovori na ankete obojeni su patrijarhalnim stavovima i ispitanika i ispitanica, posebno u delu koji se odnosi na ulogu žene u porodici.

„Školovanje je više važno za muškarce jer oni treba da zarade, a za žene nije, jer za njih nije rad, nego da budu u kući sa decom i obavljaju kućne poslove.“ (M., 1986, Bor)

Osim toga, pokazalo se da ispitanice najčešće ne znaju da prepoznaju diskriminaciju, čak ni onda kada je ona direktna, a naročito kada je reč o prikrivenom obliku diskriminacije. U slučajevima kada je prepoznaju, nedostaje znanje o mehanizmima zaštite.

„Kada se obratim centru za socijalni rad, uvek dobijam odgovor da ne mogu da ostvarim prava i tada mi kažu da su u velikoj gužvi i da nemaju vremena da mi objašnjavaju zbog čega nemam pravo na pomoć. Ovo je bila uobičajena situacija kroz koju sam prolazila godinama dok nisam ostvarila pravo na novčanu socijalnu pomoć. Nikada do sada nisam dobila jednokratnu novčanu pomoć iako sam više puta tražila.“ (Ž., 1956, Aleksinac)

Rezultati istraživanja ostavljaju prostor za to da državne institucije i lokalne samouprave u budućnosti preduzimaju mere u cilju daljeg poboljšanja pristupa socioekonomskim pravima žena u romskim zajednicama, koje bi se odnosile i na eliminisanje rodnih razlika i oslobađanje od tradicionalnih uloga i stereotipa, što bi sveobuhvatno poboljšalo njihov položaj u društvu.

Preuzmite izveštaj ovde.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Saopštenje MODS-a povodom Svetskog dana deteta

Na dan kada se obeležava Svetski dan deteta Mreža organizacija za decu Srbije sa žaljenjem podseća da mnoga deca u Srbiji ne mogu da ostvare svoja prava. Neka od tih prava, prema Konvenciji o pravima deteta, su pravo na život, ime, život u porodici, mišljenje, zdravlje, lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju, obrazovanje, igru, odmor, zaštitu od ekonomske eksploatacije, zaštitu od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja.

Nažalost, dostupni podaci pokazuju da su mnoga prava deci ugrožena, ili da nisu dostupna svakom detetu. Drugim rečima, sva deca u Srbiji su jednaka, samo su neka jednakija.

Deca koja odrastaju u siromaštvu imaju manje šanse da dostignu decu imućnijih roditelja kako u nivou obrazovanja, tako i kasnije tokom života u nivou zarada, kao i da se ta razlika vremenom povećava. Stopa rizika siromaštva dece u Republici Srbiji znatno je veća nego u 28 zemalja članica EU u 2012. godini (30% prema 20,8%).

Prema procenama 6.041 dete je odvojeno od roditelja. 15% ove dece je smešteno u institucijama. Međutim, postoji trend povećanja broja dece koja se izmeštaju iz bioloških porodica i koja koriste usluge smeštaja. U 2013. godini 1.202 dece oduzeto biološkoj porodici i to 435 zbog grubog zanemarivanja i zlostavljanja. Analiza pokazuje da je podrška porodici pre izdvajanja deteta tokom dužeg vremenskog perioda pružana tek u 15% slučajeva, a da u 19% nisu preduzimane nikakve mere za jačanje porodice. Nedovoljna je podrška mladima koji napuštaju domski i hraniteljski smeštaj, koje predstavljaju privremene mere brige o deci.

Usluge za podršku porodici su nepravedno zapostavljene u dosadašnjem toku reforme socijalne zaštite. Veoma je značajno da ove usluge u daljem razvoju postanu prioritet, da bi se obezbedila dalja podrška deinstitucionalizaciji i pravu deteta na život u porodici.

I dalje državne vrtiće pohađaju deca (3-5 god) iz najbogatijih porodica (82%) dok je izuzetno mali obuhvat dece iz najsiromašnijih porodica (8,6%), a izuzetno mali kod dece iz romskih sredina – 5,5%.

Na sve ovo, u 2015. ističu dva veoma važna strateška dokumenta - Nacionalni plan akcije za decu u kome je bila definisana opšta politika zemlje prema deci za period 2005 – 2015. i Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 2008-2015.

Zato pozivamo Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva da planiraju i sprovode mere tako:

• da sva deca u Srbiji pod jednakim uslovima ostvare svoja prava,
• da bolje iskoriste postojeća sredstva za decu,
• da izdvajanja za decu budu adekvatna i omoguće da sva deca žive u porodici i u svojoj zajednici,
• da se pojednostave procedure za dobijanje dečijeg dodatka, proširi pravo na dečiji dodatak, poveća njegov iznos za nabavku udžbenika i školskog pribora,
• da se unapredi koordinacija svih sistema koji se bave zaštitom prava dece,
• da konačno deca budu prioritet na državnom i lokalnom nivou bez diskriminacije.

Prekršajni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Ć. M. osuđuje na jedinstvenu novčanu kaznu od 6.000 dinara zbog neposedovanja lične karte i prosjačenja.

Kako se u presudi navodi, Ć. M. je tražila milostinju od vozača zaustavljenih vozila u jednoj beogradskoj ulici, zbog čega je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 4.000 dinara. Takođe joj je izrečena opomena jer već godinu dana živi u Beogradu bez prijavljenog prebivališta.

Da bi pribavila ličnu kartu, potrebno je da Ć. M. prijavi prebivalište u Beogradu ili da otputuje u mesto u kome ima prijavljeno prebivalište. Ć. M. je nezaposlena, razvedena i ima sedmoro dece i nema finansijskih mogućnosti da otputuje u mesto prebivališta. S obzirom na to da živi u neformalnom (kartonskom) naselju u Beogradu nije u mogućnosti da prijavi prebivalište na toj adresi, a samim tim i da pribavi ličnu kartu.

U slučaju neplaćanja novčane kazne, zakon propisuje zamenu zatvorskom kaznom tako što će se za svakih započetih 1.000 dinara odrediti po jedan dan zatvora. Da bi uložila žalbu na presudu u roku od 8 dana, potrebno je da priloži dokaz o uplaćenoj administrativnoj kazni u iznosu od 900 dinara.

Ovo je još jedan primer koji svedoči o teškom položaju ranjivih društvenih grupa i njihovoj nemogućnosti da ih sistem prepozna kao takve.

Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona su uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 5. novembra 2015. godine u Nišu održali okrugli sto pod nazivom Antidiskriminacioni pravni i strateški okvir – definisanje prioriteta i izazova civilnog društva.

Okrugli sto je imao za cilj definisanje zajedničkih prioriteta i ključnih izazova organizacija civilnog društva u oblasti implementacije antidiskriminacionog pravnog i strateškog okvira, a organizovan je u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji, koji je podržan od strane Evropske unije. Događaju je prisustvovalo 40 predstavnika organizacija civilnog društva, studenata prava i aktivista za ljudska prava.

Ovaj događaj otvorila je Ivana Stjelja, koordinatorka Antidiskriminacionog programa Praxisa, a na početku događaja prisutnima se obratila i prof. dr Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta u Nišu. Ona je govorila o važnosti sticanja znanja iz ove oblasti na studijama prava, čemu se trenutno ne posvećuje dovoljno pažnje.

Nakon toga, učesnici su se podelili u šest radnih grupa, kako bi definisali prioritete i glavne izazove u oblasti kojom se bave. Radne grupe su vodili ekperti/kinje: Tamara Lukšić-Orlandić, za prava deteta; Jovanka Todorović Savović, Labris, za LGBT prava; Milan Pantelić, Praxis, za rodnu ravnopravnost; Marija Demić, SKRUG-Liga Roma, za prava Roma; Dragana Ćirić Milovanović, MDRI, za prava osoba sa invaliditetom i Vladimir Petronijević, Grupa 484, za prava migranata. Prioriteti i izazovi u ovim oblastima potom su predstavljeni na panel diskusiji.

Neadekvatna primena postojećih zakonskih propisa, donošenje novih zakonskih i podzakonskih propisa i usklađivanje tih propisa sa međunarodnim standardima predstavljaju glavne izazove u oblasti antidiskriminacionog zakonodavstva. Borba protiv predrasuda, stereotipa i govora mržnje glavni je strateški činilac kome organizacije civilnog društva treba da posvete pažnju. Imajuću u vidu da se ugrožene grupe uglavnom sreću sa sličnim problemima, od velikog je značaja saradnja aktera koji se bave pravima tih ugroženih grupa. Multidisciplinaran pristup fenomenu diskriminacije, pre svega problemu indirektne i višestruke diskriminacije, omogućio bi bolji uvid u izazove sa kojima se součavamo i otvorilo nove mogućnosti saradnje. Pored toga, od posebne važnosti je sticanje znanja o fenomenu diskriminacije kroz formalno i neformalno obrazovanje.

Tokom maja 2015. godine, Praxis je održao dve radionice na temu ranih i ugovorenih brakova za Romkinje i Rome naselja Blaževo, Novi Pazar, uz podršku UNHCR-a. Radionice su osmišljene tako da su prvog dana učestvovale žene/devojčice, dok su drugog dana učestvovali muškarci/mladići. Razlog za ovu podelu učesnika/ca prema rodu je činjenica da rani i ugovoreni brakovi različito utiču na živote muškaraca i žena, odnosno da su u većoj meri devojčice/žene te koje trpe posledice takvih brakova.

Na radionicama je ukupno učestvovalo 40 osoba – 20 muškaraca/mladića i 20 žena/devojčica. Kroz diskusiju i primere iz prakse obrađene su sledeće teme: položaj žena i muškaraca unutar romske zajednice, tradicionalni običaji, značaj obrazovanja, dostupnost zdravstvene zaštite, odgoj dece, život bez nasilja, kao i pravni okvir kojim je uređeno ostvarivanje navedenih prava.

Pored toga, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja.

Cilj radionica je bio da se otvori diskusija među romskom populacijom o škodljivim tradicionalnim običajima, kao i da se otkriju mehanizmi koji bi pomogli da se lakše izađe iz kruga siromaštva.

Za više informacija o radionici, pogledajte: Održane radionice na temu ranih i ugovorenih brakova u Novom Pazaru

Tokom maja 2015. godine, Praxis je održao dve radionice na temu ranih i ugovorenih brakova za Romkinje i Rome naselja Blaževo, Novi Pazar, uz podršku UNHCR-a. Radionice su osmišljene tako da su prvog dana učestvovale žene/devojčice, dok su drugog dana učestvovali muškarci/mladići. Razlog za ovu podelu učesnika/ca prema rodu je činjenica da rani i ugovoreni brakovi različito utiču na živote muškaraca i žena, odnosno da su u većoj meri devojčice/žene te koje trpe posledice takvih brakova.

Na radionicama je ukupno učestvovalo 40 osoba – 20 muškaraca/mladića i 20 žena/devojčica. Kroz diskusiju i primere iz prakse obrađene su sledeće teme: položaj žena i muškaraca unutar romske zajednice, tradicionalni običaji, značaj obrazovanja, dostupnost zdravstvene zaštite, odgoj dece, život bez nasilja, kao i pravni okvir kojim je uređeno ostvarivanje navedenih prava.

Pored toga, učesnicama/ima su prikazani filmovi Izbjegni moju sudbinu i Ja sam Romkinja.

Cilj radionica je bio da se otvori diskusija među romskom populacijom o škodljivim tradicionalnim običajima, kao i da se otkriju mehanizmi koji bi pomogli da se lakše izađe iz kruga siromaštva.

Za više informacija o radionici, pogledajte: Održane radionice na temu ranih i ugovorenih brakova u Novom Pazaru