Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, Praxis želi da skrene pažnju na težak položaj tražilaca azila i iregularnih migranata u Srbiji.

Tokom 2014. godine, Srbijom je prošlo preko 10 000 lica koja su izrazila nameru da traže azil, bežeći od oružanih sukoba i grubih povreda ljudskih prava, a da svoja prava nisu mogla da ostvare ni u našoj zemlji. Nefunkcionalan sistem azila, odlaganje donošenja izmena Zakona o azilu, nedovoljni smeštajni kapaciteti, otežan pristup socioekonomskim pravima samo su neki od sistemskih problema koji odražavaju odsustvo političke volje da se pronađe trajno rešenje. Navedenim problemima treba dodati i široko rasprostranjenu ksenofobiju koja je prisutna ne samo od strane stanovništva već i od strane predstavnika javne vlasti.

Međunarodni dan migranata poslednja je prilika da se zapitamo zašto nas kao društvo ne pogađa kada u našem susedstvu ljudi spavaju po šumama i napuštenim fabrikama, iscrpljeni od gladi, žeđi, sa promrzlinama, u strahu od neizvesne budućnosti. Pozivamo predstavnike vlasti da ispune svoje obaveze u cilju uspostavljanja efikasnog sistema azila, ali i građane da pokažu razumevanje za sve one koji su bili primorani da napuste svoje domove i potraže utočište na nekom drugom mestu.

Povodom iseljenja izbeglica i interno raseljenih lica iz nepriznatog Kolektivnog centra "Pionirski grad", Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je za "Večernje novosti".

Pročitajte vest ovde.

Povodom iseljenja izbeglica i interno raseljenih lica iz nepriznatog Kolektivnog centra "Pionirski grad", Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je za "Večernje novosti".

Pročitajte vest ovde.

Praxis je tokom novembra organizovao pet obuka o antidiskriminacionom pravu, u Beogradu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Nišu. Obuke su sprovedene sa partnerskom ogranizacijom Equal Rights Trust (ERT) iz Londona, uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a sve u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji, koji je podržan od strane Evropske unije.

Prva obuka je organizovana u Beogradu, 17. i 18. novembra 2014. u prostorijama Narodne skupštine. Ona je bila namenjena prevashodno pravnicama i pravnicima koji se bave antidiskriminacionim pravom. Imala je za cilj da učesnicama i učesnicima pruži znanja o međunarodnom i domaćem antidiskriminacionom pravu, kao i strateškim parnicama za utvrđenje diskriminacije. Obuku su vodile Ivana Krstić (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), Joanna Whiteman (ERT), Milica Pavićević (Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), advokat Aleksandar Olenik i advokatica Violeta Kočić-Mitaček. Obuci su prisustvovali predstavnici/e tužilaštva, pravobranilaštva, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Delegacije Evropske unije u Srbiji i nevladinih organizacija. Obuka se sastojala iz predavanja o pravnom okviru koji se odnosi na antidiskriminaciju, kroz ilustrativne primere iz prakse i vežbe, koje su imale za cilj praktičnu primenu znanja i otvaranje diskusije. Učesnici/ce su imali priliku da o antidiskriminaciji i strateškim parnicama slušaju iz različitih perspektiva: akademske, nevladinih organizacija, nezavisnih institucija i advokata.

Nakon ove, organizovane su obuke u Novom Pazaru (20. i 21. novembra), Novom Sadu (24. i 25. novembra) i Nišu (27. i 28. novembra). Ove obuke bile su namenjene aktivistkinjama i aktivistima nevladinih organizacija koji se bave antidiskriminacijom, a vodili su ih Joanna Whiteman i Jim Fitzgerald (Equal Rights Trust), Ivana Stjelja (Praxis) i Rejhana Ćorović, Lazar Rodić i Relja Pantić iz Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Osim navedenih obuka, 26. novembra u Beogradu, organizovana je još jedna, namenjena predstavnicima i predstavnicama medija. Obuka se odnosila na ulogu medija u promociji ravnopravnosti, a vodili su je Velimir Ćurgus (EBART), Jim Fitzgerald (Equal Rights Trust) i Danica Balaban (EBART). Razgovaralo se o principima etičkog izveštavanja, različitom izveštavanju medija o deci koja su iz različitih društvenih grupa i o diskriminaciji u medijima na osnovu nacionalne pripadnosti.

Obuke su pokazale da je pitanje antidiskriminacije još uvek nedovoljno istraženo, da se sam pojam diksriminacije često široko tumači, a u praksi se često ne prepoznaje ili pogrešno doživljava. Učesnici obuka su pokazali veliko interesovanje za ovu temu, a naročito za slučajeve iz prakse. Zaključak svih sprovedenih obuka je da se civilno društvo u budućnosti mora još ozbiljnije osnaživati i informisati u vezi sa ovom temom i da su obuke ovakve vrste neophodne.

Preuzmite izveštaj: Zaštita prava migranata u Republici Srbiji

Danas se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava i 66 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj dan bi trebalo da nas podseti da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, ali i na one čija su ljudska prava ugrožena i kojima je zaštita neophodna.

Tim povodom, želimo posebno da ukažemo na položaj izbeglica i interno raseljenih lica smeštenih u nepriznatom Kolektivnom centru „Pionirski grad“. Trenutno se sprovode iseljenja 63 lica, koja će biti aktuelna i tokom zimskog perioda, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima, na čije poštovanje se Srbija obavezala. Iseljavaju se deca, samohrani roditelji, stariji, nezaposleni, socijalno ugroženi i osobe lošeg zdravstvenog stanja, koji su u stalnom strahu i nesigurnosti, bez trajnog i održivog rešenja. Zabrinjavajuće je potpuno odsustvo razumevanja i volje nadležnih institucija da spreče beskućništvo, koje je za neke od njih jedino izvesno. Vlasti smatraju da su iseljenja sada neizbežna, a da će biti prilika za konačno rešavanje stambenog pitanja u budućnosti.

Zato na današnji dan pozivamo vlasti da hitno obustave iseljenja tokom zimskog perioda i pronađu trajno i održivo rešenje za izbegla i interno raseljena lica, kojima preti beskućništvo.

Saopštenje MODS-a

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS primorana je da reaguje povodom sve učestalijih nastupa Zorana Milivojevića, koji je u javnosti poznat po zastupanju telesnog kažnjavanja dece i po govoru mržnje, što posebno ilustruje jedna od njegovih poslednjih izjava data za novosadski Dnevnik.

Novosadaski list Dnevnik preneo je izjavu gospodina Milivojevića da su romska deca dvostruko zaštićena – zato što su deca i zato što su Romi i da im zbog toga niko ne sme ništa. Time kriminalizuje čitav jedan narod iznoseći stav, koji je najblaže rečeno, diskriminatoran, a suštinski etiketira sve pripadnike romske nacionalne manjine. Pri tom decu upoređuje sa grabljivicama i daje sebi za pravo da određuje i licitira uzrasnu granicu za telesno kažnjavanje dece.

Koristeći medijski prostor, koji mu je omogućio dnevni list Politika, nastavlja sa otvorenim promovisanjem telesnog kažnjavanja dece u Srbiji iznoseći teze koje su neodržive i problematične, izvrćući činjenice kako njemu odgovara bez jasnog sistema i logičke doslednosti. Tako prvo tvrdi da nema dokaza da nasilje izaziva nasilje, a potom poentira da NENASILJE IZAZIVA NASILJE.

Po Milivojeviću, telesno kažnjavanje kao da je JEDINO što roditelj ima na raspolaganju tokom odgajanja dece, i jedini način da roditelj bude autoritet! Već samo ovo potpuno diskvalifikuje Milivojevića kao kompetentnog sagovornika na temu roditeljstva. Milivojević uporno i pogrešno izjednačava odsustvo telesnog kažnjavanja sa tzv. permisivnim vaspitanjem u kom je detetu „sve dozvoljeno“, a roditelji „nemoćni“.

Milivojević uporno izbegava da govori o bogatstvu načina da se teškoće u podizanju deteta savladaju bez batina. Takvo roditeljstvo možda iziskuje više bavljenja detetom i mnogo strpljenja, pa je ponekad napornije.

Da ne bismo došli u situaciju da stavljamo na tas šta je „dozvoljeno telesno kažnjavanje“ a šta „zlostavljanje“, nasilje treba staviti van zakona, a roditeljima pružiti veliku podršku u vaspitavanju, i pozvati prave, stvarne stručnjake da pomognu roditeljima da pruže bolje vođstvo svojoj deci.

A gospodina Zorana Milivojevića pozivamo da se javno izvini romskoj zajednici, roditeljima i deci zbog iznošenja diskriminatornih stavova, govora mržnje, promovisanja nasilja i diletantskog odnosa prema struci, roditeljima i deci.

Pozivamo i strukovna udruženja, posebno Savez društava psihoterapeuta Srbije, da se ograde i osude izjave i nastupe Zorana Milivojevića koji svojim delovanjem i javnim nastupom krši i Etički kodeks ovog Saveza. Praktikujući psihoterapeuti vrlo dobro znaju da imaju značajnu društvenu odgovornost zato što njihove preporuke i profesionalni postupci mogu izmeniti živote drugih. Zato je krajnje neetično da se roditeljima preporučuje nasilje za rešavanje problema koji se neminovno javljaju u odgajanju dece kao što to čini Milivojević. Krajnje je neetično da strukovna udruženja na takve izjave i praksu ćute. Podsećamo vas da ste se kao psihoterapeuti obavezali da poštujete integritet i štitite dobrobit osoba sa kojima radite, da brinete o sebi i drugima (fizički, psihički) imajući na umu jedinstvenost i vrednost svakoga. Da li su deca manje vredna i da li nihov fizički integritet ne treba poštovati?