Štrajk advokata još jednom je pokazao slabosti pravosudnog sistema u Srbiji. O problemima pravosudnog sistema govorila je i Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja. Veliki broj predmeta, dužina trajanja sudskih postupaka, zastarelost i drugo, samo su neki od razloga zbog kojih je otežan pristup pravdi građana/ki.

Ovim je posebno ugrožen deo stanovništva koje se svrstava u osetljive grupe kao što su žene žrtve nasilja, deca, Romi i Romkinje. Zastupajući osetljive grupe, Praxis je kroz svoje zagovaračke aktivnosti ukazivao na probleme sa kojima se one suočavaju u postupku traženja sudske zaštite. Najveći problem za sve njih predstavlja dužina trajanja sudskih postupaka, ali i nemogućnost da u kratkom roku ostvare pravo na privremene mere koje su prema važećim propisima hitne.

Skoro dva meseca pravosudni sistem u Srbiji nije u mogućnosti da pruži zaštitu osetljivim grupama. Na primer, krivični postupci zbog krivičnog dela nasilja u porodici odlažu se zbog nedolaska branioca okrivljenih, čime se dovodi u opasnost i sam postupak, jer može doći do zastarevanja. Takođe, žrtvama nasilja je zbog nedolaska zastupnika tuženih, u postupcima radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, uskraćeno pravo na hitnu zaštitu. Na taj način je direktno ugrožena bezbednost žrtve.

Zahtevamo od Ministarstva pravde da što hitnije pronađe rešenje kojim bi se ovaj, ali i svi ostali problemi u pravosudnom sistemu Srbije, otklonili i kako bi se građanima olakšao pristup pravdi.

Dana 3. novembra 2014. godine, Praxis i Stalna konferencija romskih udruženja građana (SKRUG) – Liga Roma, koja okuplja 72 organizacije civilnog društva, podneli su inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći. Ujedno, Praxis je podržao zahtev YUCOM-a, Autonomnog ženskog centra i Regionalnog centra za manjine upućen Vladi Republike Srbije kojim se traži hitna obustava primene Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je 15. oktobra 2014. godine donela Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći (Uredba), čije donošenje su osudile organizacije civilnog društva brzom reakcijom u javnosti zbog njene neusaglašenosti sa Ustavom i Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Novčana socijalna pomoć je namenjena osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i predstavlja osnovni vid novčane pomoći socijalno ugroženim licima. Imajući u vidu da je pravo na socijalnu zaštitu, a time i pravo na novčanu socijalnu pomoć, jedno od prava zajemčenih Ustavom, pa tako može biti ograničeno zakonom, i to samo ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga dopušta Ustav i to u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Međutim, Uredbom je pravo na socijalnu zaštitu, odnosno pravo na novčanu socijalnu pomoć, kao jedan od vidova prava na socijalnu zaštitu, ograničeno podzakonskim aktom u svrhe koje Ustav ne dopušta i to zadiranjem u samu suštinu ovog prava, omogućavanjem centru za socijalni rad da ukine samo pravo u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma zaključenog sa centrom za socijalni rad. Dakle, ospоrеnоm Urеdbоm sе оstvаrivаnjе prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć uslоvlјаvа nа nаčin kојi је u suprоtnоsti sа relevantnim ustаvnim i zаkоnskim nаčеlimа.

Nеkе оd predviđenih оbаvеzа kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći su: učеšćе u trеningu sаmоеfikаsnоsti,  еvidеntirаnjе kоd izаbrаnоg lеkаrа, vоlоntirаnjе, društvеnо kоristаn rаd, učеšćе u јаvnim rаdоvimа i sl. Оbаvеzе kоје su nаvеdеnе u pojedinim članovima Urеdbе su Zаkоnom о sоciјаlnој zаštiti dеfinisаnе kао prаvа kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći. Pa tako, prema odredbama Zаkоnа о sоciјаlnој zаštiti „Nеzаpоslеni kоrisnik nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći imа prаvо nа pоsrеdоvаnjе pri zаpоšlјаvаnju, prаvо nа оbuku, nа učеšćе u јаvnim rаdоvimа i drugа prаvа urеđеnа prоpisimа u оblаsti zаpоšlјаvаnjа“. Dаklе, kоrisnik nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći imа prаvо nа оbuku, prаvо nа pоsrеdоvаnjе pri zаpоšlјаvаnju, prаvо nа učеšćе u јаvnim rаdоvimа. Međutim, Uredbom su prava pretočena u obaveze kоrisnika nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći, kоје аkо kоrisnik nе izvršаvа, gubi Ustаvоm gаrаntоvаnо prаvо nа sоciјаlnu zаštitu, оdnоsnо prаvо nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, kао јеdаn оd vidоvа prаvа nа sоciјаlnu zаštitu.

Prоpisivаnjеm mоgućnоsti umаnjеnjа ili čаk prеstаnkа prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, u zаvisnоsti оd učеšćа u pоmеnutim аktivnоstimа, zapravo se nе uvаžаvа lјudskо dоstојаnstvо kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći i timе је Uredba u suprоtnоsti sa Ustavom i Zаkоnom о sоciјаlnој zаštiti.

Preuzmite:Uredba o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći
Preuzmite: Inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći
Preuzmite:Zahtev nevladinih organizacija upućen Vladi Republike Srbije za obustavu primene Uredbe

UNHCR danas pokreće globalnu kampanju “Ja pripadam” koja ima za cilj iskorenjivanje pojave lica bez državljanstva (apatridije) u narednih 10 godina. Milioni ljudi u svetu žive u razornom pravnom vakumu jer nemaju državljanstvo nijedne zemlje, niti zaštitu predviđenu instrumentima ljudskih prava. Cilj iskorenjivanja apatridije čini se sve bližim zahvaljujući nedavnom dramatičnom napretku ostvarenom u brojnim zemljama koje su pristupile ugovorima UN o ljudskim pravima.

Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš, Specijalna izaslanica UNHCR Anđelina Džoli i više od 20 poznatih ličnosti i državnika u svetu danas su objavili Otvoreno pismo u kome se navodi da je, 60 godina nakon što su se Ujedinjene Nacije prvi put dogovorile o potrebi zaštite lica bez državljanstva “sada je kucnuo čas da se iskoreni i sama apatridija.”

Najmanje 10 miliona ljudi u svetu danas su apatridi, a svakih deset minuta rađa se jedna beba bez državljanstva. Obzirom da im je državljanstvo uskraćeno, često su im uskraćena i prava i usluge koje države pružaju svojim građanima.

“Apatridija može značiti život bez obrazovanja, bez zdravstvene zaštite ili legalnog zaposlenja … život bez mogućnosti slobodnog kretanja, bez izgleda za budućnost ni nade,” kaže se u Otvorenom pismu. “Apatridija je nehumana. Verujemo da je vreme da se ova nepravda iskoreni.”

Specijalna izaslanica UNHCR Anđelina Džoli je među prvima potpisala Otvoreno pismo. “Život bez državljanstva znači da vi i vaša deca nemate pravni identitet, pasoš, pravo glasa i malo ili nikakve izglede da steknete obrazovanje. Iskorenjivanjem apatridije ispravile bi se ove strašne nepravde. Ali bi se i osnažila drštva u zemljama u kojima se nalaze apatridi, jer bi tada mogli da se iskoriste njihova energija i talenti. Ovo je istovremeno i obaveza i šansa za vlade širom sveta da stanu na put ovakvoj isključenosti.”

Većina situacija apatridije su direktna posledica diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti, vere ili roda. Štaviše, u ovom trenutku 27 zemalja uskraćuje ženama pravo da svoje državljanstvo prenesu na decu jednako kao i muškarci – situacija koja potencijalno stvara lanac apatridije koji se proteže na naredne generacije. Postoji takođe i veoma jasna veza između apatridije, raseljenosti i regionalne stabilnosti.

UNHCR pokreće kampanju u vreme kada postoje nagoveštaji promene stava država u svetu prema apatridiji. Pre samo tri godine, jedva 100 država je potpisalo dva međunarodna instrumenta koja se odnose na apatridiju – Konvenciju UN o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. Danas je broj država potpisnica dostigao 144, čime se približavamo kritičnoj masi.

Pa ipak, uprkos ovakvom napretku, pojavili su se novi rizici od apatridije usled narastajućeg broja velikih sukoba. Na primer, ratovi u Centralnoafričkoj Republici i Siriji primorali su milione ljudi na interno raseljavanje ili izbeglištvo.

Desetine hiljada izbegličke dece rođeno je u egzilu, a UNHCR tesno sarađuje sa vladama i partnerima u zemljama prijema izbeglica na prioritetnom upisu činjenice rođenja ove dece. To i činjenica da mnogima nedostaju dokumenta ili činjenica da su u nekim situacijama očevi nestali usled sukoba, znači da mnoga od ove dece mogu imati problema pri dokazivanju da su državljani.

UNHCR se udružio sa “United Colors of Benetton” i osmislio kampanju  ‘Ja pripadam’  čiji je cilj da privuče pažnju sveta na razorne posledice apatridije koje traju ceo život. Beneton je, u svom duhu podržavanja društvenih kampanja, osmislio sadržaj i vebsajt kampanje. Nakon pokretanja kampanje, Otvoreno pismo će postati onlajn peticija na ovom novom mikrosajtu sa ciljem da se prikupi 10 miliona potpisa kao podrška iskorenjivanju apatridije u narednih 10 godina.

UNHCR je danas objavio i Specijalni izveštaj o apatridiji koji skreće pažnju na posledice ove pojave, i Globalni plan akcije da se iskoreni apatridija u 10 tačaka čiji je cilj da se reše najveće krize današnjice i da nijedno dete ne bude rođeno bez državljanstva nikada više.

“Zbog apatridije ljudi osećaju da je samo njihovo postojanje zločin” rekao je Gutereš. “Mi imamo istorijsku mogućnost da stanemo na kraj pošasti apatridije u narednih 10 godina i da vratimo nadu milionima ljudi. Ne možemo dozvoliti sebi da u tome ne uspemo.”

Dok su problemi apatridije politički sporni u nekim zemljama, u drugima njena eliminacija može biti jednostavna – tek promena nekolicine reči u zakonu o državljanstvu. Tokom protekle decenije, zakonske promene i promene politika omogućile su da više od četiri miliona apatrida steknu državljanstvo ili da im se potvrdi njihovo državljanstvo. Na primer, presudom Visokog suda u Bangladešu iz 2008.godine omogućeno je da 300.000 osoba koje govore Urdu jezikom postanu državljani i time je stavljena tačka na beznađe u kome su živele generacije ljudi. U Obali Slonovače, u kojoj je apatridija bila ključni uzrok rata koji je trajao čitavu deceniju, zakonske reforme iz 2013. godine omogućile su onima koji su dugo u njoj boravili da konačno dobiju državljanstvo. U Kirgistanu je, od 2009. godine, više od 65.000 državljana bivšeg SSSR steklo ili potvrdilo svoje Kirgisko državljanstvo.

Ova godina -2014. označava 60. godišnjicu Konvencije UN o o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine koja, uz Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961, predstavlja međunarodni pravni osnov za iskorenjivanje apatridije. UNHCR je uveren da je problem lica bez državljanstva moguće rešiti uz dovoljno političke volje. A za razliku od mnogih drugih problema sa kojima se vlade danas suočavaju, apatridiju je moguće rešiti za našeg života.

Za više detalja o kampanji UNHCR videti na Ja pripadam.

Izvestaj “Monitoring realizacije nacionalne Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji u 2012. I 2013. godini” pripremila je koalicija civilnog društva koja obuhvata sledeće organizacije: Stalna konferencija romskih udruženja građana – Liga Roma (vodeća organizacija) YUROM centar, Niš, BIBIJA Romski ženski centar, Centar za prava manjina, Edukativni centar Roma I Udruženje romskih studenata.

Preuzmite izveštaj: Monitoring realizacije nacionalne Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji u 2012. I 2013. godini

Nedavno stradanje troje dece u požaru koji je izbio u neformalnom naselju na Novom Beogradu posledica je lošeg položaja romske populacije u Srbiji, koja i dalje ima otežan ili pak uopšte nema pristup osnovnim ljudskim pravima.

Uprkos činjenici da je Srbija, kao potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim i socijalnim i kulturnim pravima, u obavezi da prizna pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu podrazumevajući tu i odgovorajuću ishranu, odevanje i stanovanje, kao i stalno poboljšanje životnih uslova, romska populacija u Srbiji i dalje živi u nehigijenskim uslovima, bez jasnog izgleda o mogućem rešenju ovog problema.

Takođe, Praxis podseća da su dva od četiri osnovna principa Konvencije o pravima deteta posvećenost najboljim interesima deteta i pravo na život, preživljanje i razvoj. Ne baveći se suštinskim rešavanjem problema romske populacije, država direktno ugrožava i prava deteta, i ne ispunjava svoje dužnosti na koje se obavezala ratifikovanjem međunarodnih konvencija.

Uznemirava i činjenica da je novinarska etika opet zakazala prilikom izveštavanja o stradanju troje dece. Tako su u prvi plan došle činjenice o etničkom poreklu dece, a više štampanih medija je objavilo i njihova imena. Ovo je još jedan vid diskriminacije romske populacije, koji se iznova praktikuje prilikom incidentnog izveštavanja medija.

Praxis napominje da ovo nije usamljeni primer povrede osnovnih ljudskih prava, a posebno prava deteta, nastalo kao posledica dugogodišnjeg nepronalaženja sistemskog rešenja problema romske populacije u Srbiji. Stoga je neophodno dosledno poštovati međunarodne standarde u oblasti ljudskih prava i sistematičnije se pozabaviti problemima sa kojima se romska populacija svakodnevno suočava.

U nedavno objavljenom  Izveštaju o zdravlju Roma Evropske komisije nalaze se zabrinjavajući podaci istraživanja koje se odnosi na izloženost Roma diskriminaciji, socijalnoj isključenosti i njihovom zdravlju, kao i uporedni prikaz ovih pokazatelja  u drugim sistemima budući da je istraživanje obuhvatilo 28 država članica EU.

Evropska komisija ističe da romske zajednice u Evropi pate zbog diskriminacije i suočavaju se sa preprekama na putu do kvalitetnog stanovanja, lečenja i obrazovanja. „Romska zajednica u Evropi goreg je zdravlja od ostalog dela populacije”, zaključila je Komisija u izveštaju i istakla da “dok postoji dovoljno podataka o socijalnoj i ekonomskoj isključenosti Roma, nema dovoljno podataka o zdravstvenom statusu Roma i to onemogućava potpuno razumevanje stanja”. Zabrinuta zbog takve situacije, Evropska komisija poziva međunarodne agencije i vlade da preduzmu mere kako bi zaštitile zdravlje Roma.

O zdravstvenom stanju romske populacije u Srbiji ne postoje sveobuhvatni zvanični niti pouzdani podaci. Za potrebe poređenja mogu se koristiti rezultati Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS 5) iz 2014. godine. Kada je reč o romskoj zajednici, posebno je važno istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od gotovo dve hiljade domaćinstava u romskim naseljima. Neki od ključnih nalaza u oblasti zdravlja i ishrane govore da nije došlo do značajnijeg napretka u poslednjih pet godina, kao i da su razlike između opšte populacije i one u romskim naseljima i dalje velike. Tako, na primer, smrtnost odojčadi u romskim naseljima je i dalje skoro dva puta veća u odnosu na nacionalni prosek, dok je samo 9% dece u romskim naseljima potpuno vakcinisano u propisanom roku. Ovo su samo neki od indikatora koji ilustruju produbljivanje jaza između marginalizovane dece i nacionalnog proseka u Srbiji i jasno ukazuju na potrebu da se intenziviraju mere koje su usmerene na najugroženiju i isključenu decu, kao i na porodice, u cilju poboljšanja životnog standarda i smanjenja nejednakosti.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti objavio je izveštaj kao rezultat istraživanja "Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji". Izveštaj možete preuzeti ovde.

Praxis apeluje na nadležne državne organe da javno osude učestvovanje nosilaca javnih funkcija na protestu zbog izgradnje centra za azilante nedaleko od Mladenovca, i preduzmu adekvatne mere protiv predstavnika lokalnih organa vlasti koji šire netrpeljivost i suprostavljaju se ispunjenju obaveze države da obezbedi smeštaj tražiocima azila u Srbiji. Takođe, Praxis poziva nadležne državne organe da bez odlaganja uklone plakate „Stop azilu“ koji se nalaze na prilazu u Mladenovac.

U ponedeljak 6. oktobra organizovan je protest ispred zgrade Opštine Mladenovac na kome su meštani izrazili nezadovoljstvo zbog odluke Vlade da bivša kasarna u Maloj Vrbici, nedaleko od Mladenovca, postane centar za azilante. Dodatno zabrinjava činjenica da je protest podržan od strane predstavnika lokalnih organa vlasti što doprinosi širenju ksenofobije, ali i direktno podriva obavezu države da obezbedi zaštitu prava na azil.

Tražioci azila, u većini slučajeva, prolaze kroz Srbiju bežeći od oružanih sukoba, grubih povreda ljudskih prava u nadi da će u nekoj zemlji EU uspeti da obezbede osnovne uslove za život i povrate dostojanstvo. U Srbiji su tražioci azila izloženi kontinuiranim verbalnim i fizičkim napadima lokalnog stanovništva, a susreću se i sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta i problemima tokom čitavog postupka azila iako i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine ističe pravo svakog pojedinca i pojedinke da traži i uživa ayil u drugim zemljama. Podsećamo da i Ustav Republike Srbije garantuje pravo na utočište strancu koji strahuje od progona.

Praxis poziva nadležne državne organe da preduzmu mere protiv onih koji šire mržnju i netrpeljivost, i time sprečavaju ostvarivanje prava na azil, kao i državu da ispuni svoje obaveze preuzete međunarodnim aktima, Ustavom i Zakonom o azilu. Ujedno, Praxis apeluje na državne organe da uklanjanjem plakata „Stop azilu“ pošalju jasnu poruku da je sprečavanje obezbeđivanja smeštaja tražiocima azila neprihvatljivo.

Danas će Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) koju predstavlja više od pedeset organizacija civilnog društva širom Evrope, uključujući Praxis, predati peticiju članovima Evropskog parlamenta pozivajući evropske lidere i liderke da zaštite lica bez državljanstva tako što će ratifikovati Konvenciju Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva i obavezati se da će uspostaviti sistem mera zaštite i uvesti proceduru za regulisanje statusa lica bez državljanstva.
 
Peticija se poklapa sa šezdesetogodišnjicom Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, kao deo šire kampanje koja okuplja veliki broj aktera koji će uticati na Evropsku uniju da ispuni obećanje dato 2012. godine da će sve države članice Evropske unije pristupiti Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine. U okviru kampanje za zaštitu lica bez državljanstva, organizovaće se akcije u Belgiji, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj i drugim zemljama.
 
Kao deo kampanje za zaštitu lica bez državljanstva u Evropi, ENS je pripremila izveštaj I dalje bez državljanstva, i dalje ugroženi – Zašto Evropa mora odmah da reaguje kako bi zaštitila lica bez državljanstva, koji sadrži svedočenja lica bez državljanstva.
 
“Suviše dugo su lica bez državljanstva u Evropi bila izložena kršenju ljudskih prava bez mogućnosti da pristupe pravdi. Sada je trenutak da se ovaj problem reši jednom za svagda”, kaže Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije. “Lica bez državljanstava godinama žive u neizvesnosti i siromaštvu, a rešenje je jednostavno. Ratifikovanje konvencija je bitan prvi korak koji je većina zemalja Evropske unije već preduzela ali mora biti praćen uvođenjem postupka za identifikovanje i regulisanje statusa lica bez državljanstva, koji je ključan u pomoći ovim licima da ponovo izgrade svoje živote”.
 
 
* Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je mreža nevladinih organizacija, akademskih inicijativa i eksperata i ekspertkinja koji su posvećeni rešavanju problema apatridije u Evropi. Sa sedištem u Londonu, ENS predstavlja koordinaciono telo i stručni resurs organizacijama širom Evrope koje rade ili dolaze u kontakt sa licima bez državljanstva. Mreža trenutno ima 53 članice u preko 30 evropskih zemalja.

Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža koju čini 18 predstavnika/ca nacionalnih mreža za decu, a kojom rukovodi panevropska mrežna organizacija za decu Eurochild, održan je u Briselu, u periodu od 24. do 25. septembra 2014. godine. Pored predstavnika/ca Eurochild-a i Grupe nacionalnih partnerskih mreža, na sastanku su u ulozi posmatrača prisustvovali predstavnici dve nacionalne mreže za decu iz Latvije i Litvanije, kao i Ombudsman za decu iz Luksemburga. Na sastanku je prisustvovala Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, kao predstavnica Mreže organizacija za decu Srbije - MODS, koja je član Grupe nacionalnih partnerskih mreža, koja se zalaže za ostvarivanje zajedničkog cilja da prava deteta i dobrobit dece budu u centru kreiranja politika na nacionalnom i evropskom nivou.

Sastanak je počeo diskusijom na okruglom stolu u Evropskom parlamentu na temu Zalaganja za prava deteta u EP. Okrugli sto je organizovan od strane CRAG-a (Child Rights Action Group), na kom su članovi Evropskog parlamenta i organizacije koje se bave zaštitom prava deteta imali priliku da diskutuju na koji način se može ići dalje sa uključivanjem prava deteta u sve politike i aktivnosti, kada ne postoji mehanizam ili telo koje je direktno odgovorno za prava deteta u Evropskom parlamentu. Ukazano je na to da trenutno nijedan od 20 stalnih komiteta nema eksplicitnu odgovornost za decu i niko ne prati koji deo budžeta Evropske unije se troši na decu. Tokom prošle evropske izborne kampanje, oko 100 izabranih kandidata za članove Evropskog parlamenta su potpisali Manifest prava deteta i time pokazali spremnost da obezbede da prava deteta budu jasno određen prioritet EU. Prisutni članovi Evropskog parlamenta su istakli da je njihova odgovornost da obezbede da se čuje glas dece i da se najbolji interes deteta uzme u obzir u kreiranju svih politika i zakonodavstva Evropske unije. Zbog toga su naveli da je veoma važno da se oformi Međugrupa za prava deteta i dobrobit dece, kao i međunacionalna grupa “Šampioni u zaštiti prava deteta” koje će raditi zajedno sa građanskim društvom kako bi se obezbedilo da prava deteta budu najvažniji prioritet. Zaključak okruglog stola je bio da politika otvorenih vrata i iskazana volja članova Evropskog parlamenta da postave prava deteta u središte Evropskog parlamenta predstavljaju pozitivan pomak.

Nakon toga, članovi Grupe nacionalnih partnerskih mreža su imali priliku da diskutuju i usvoje program rada za 2014-2015. godinu, kao i da se saglase oko promene naziva grupe (raniji naziv Upravljačka grupa za politike). Ujedno je usvojen i dokument kojim se definišu zaduženja/uloge članova Grupe nacionalnih partnerskih mreža, čija je glavna uloga da ojačaju zagovaračke aktivnosti za prava deteta unoseći dimenziju EU u nacionalne politike i osiguravajući da nacionalne politike sa prekograničnim aspektom utiču na politike EU. Istovremeno, Grupa nacionalnih partnerskih mreža teži da ojača kapacitete nacionalnih koalicija i mreža za zaštitu prava deteta, kako bi bile u mogućnosti da zagovaraju za prava deteta i dobrobit dece u svojim zemljama.

Narednog dana, učesnicima su predstavljena dva ključna paralelna procesa koja se koordiniraju u okviru evropskog semestra, a to su strategija Evropa 2020 i Pakt za stabilnost i rast. Pored toga, predstavnice nacionalnih mreža za decu iz Bugarske, Hrvatske i Škotske predstavile su dobre zagovaračke prakse koje su sprovedene u vezi sa perspektivom zaštite prava deteta u političkim debatama, korišćenjem strukturnih fondova EU i strategijom Evropa 2020.

Videti vest: MODS na sastanku Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a