Program statusnih i socioekonomskih prava

petak, 18. oktobar 2019.

Svako dete ima pravo na upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju - preostali problemi

Svako dete, bez izuzetka i bez obzira na okolnosti slučaja, mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. To pravo je zajemčeno kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama, tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije 1. Kada se kaže da dete mora biti upisano odmah nakon rođenja, to podrazumeva rok od nekoliko dana posle rođenja 2, a ne meseci.

Međutim, u Srbiji se ovo pravo uskraćuje deci čije majke ne poseduju lične dokumente. Dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih propisuju da se podaci o roditeljima upisuju na osnovu njihovih ličnih karata i izvoda iz matičnih knjiga. U praksi, to znači da kada majke ne poseduju lične dokumente njihovoj deci neće moći da u matičnu knjigu rođenih budu upisani podaci o roditeljima, kao ni lična imena dece 3. Drugim rečima, deca u tim slučajevima ostaju neupisana u matičnu knjigu rođenih i za njih nije moguće pribaviti izvod iz matične knjige rođenih.

Da bi se ta deca upisala u matične knjige neophodno je da se sprovedu posebni postupci, koji u najboljem slučaju traju nekoliko nedelja, a najčešće je za njihovo okončanje potrebno nekoliko meseci. Nisu retke situacije da postupci traju više od godinu dana, a ponekad mogu trajati i više godina 4. U svim tim slučajevima prekršeno je pravo deteta da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja.

A to nije jedino pravo koje se uskraćuje ovoj deci. Zbog toga što nemaju izvod iz matične knjige rođenih, deca ne mogu da dobiju ni zdravstvenu knjižicu, ne mogu da prijave prebivalište i ostvare prava iz oblasti socijalne zaštite, a njihove porodice ostaju bez roditeljskog i dečijeg dodatka.

Ovaj problem gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, pošto i dalje izvestan broj Romkinja koje se porađaju ne poseduje ličnu kartu. Tako se ovoj društveno grupi, koja se inače svrstava među najugroženije i najdiskriminisanije, dodatno otežava ionako težak položaj. Istraživanje koje je UNHCR sproveo u romskim naseljima pokazalo je da među decom mlađom od četiri godine čak osam posto nije upisano u MKR5.

Koliko je ovaj problem ozbiljan, potvrđuju izveštaji i preporuke velikog broja međunarodnih organizacija i ugovornih tela, u kojima se Srbija poziva da reši ovaj problem i da svakom detetu omogući upis u matične knjigu rođenih odmah nakon rođenja , bez obzira na to da li roditelji dece imaju ili nemaju lične dokumente. Takve preporuke Srbiji su uputili Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Komitet UN za ljudska prava, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, Evropski parlament, Evropska komisija. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, što uključuje i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih.

Uprkos svemu tome, nadležni organi odbijaju da preduzmu mere koje bi omogućile blagovremeni upis svakog deteta. Praxis se u više navrata obraćao Ministarstvu državne i uprava i lokalne samouprave i Ministarstvu zdravlja, organima u čijoj nadležnosti je donošenje podzakonskih akata koji regulišu postupak upisa u matične knjige i prijave rođenja, apelujući da se ovaj problem reši. Međutim, od Ministarstva zdravlja nije dobijen nikakav odgovor, dok je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u svom odgovoru negiralo da problem postoji, navodeći da postojeći propisi omogućavaju svakome da se upiše u matičnu knjigu rođenih. Ali Ministarstvo je zanemarilo činjenicu da deca čije majke ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju, već tek nakon što sprovedu postupke koji retko traju manje od nekoliko meseci.

Ako Srbija želi da postane društvo u kojem ne postoji institucionalno kršenje ljudskih prava, u kome se poštuje načelo da interes deteta uvek mora biti prevashodan cilj i u kome se svim građanima pružaju jednake mogućnosti, moraće da se suoči sa ovim problemom i da se posveti njegovom rešavanju.


1 Videti čl. 7 Konvencije o pravima deteta, čl. 24, st 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, čl. 64, st. 2 Ustava Republike Srbije i čl. 13 Porodičnog zakona

2 UNICEF, Priručniku za primenu Konvencije o pravima deteta, 2007, str. 100; dostupno na: https://uni.cf/2Pglv0y

3 U slučaju da otac nema dokumente, a majka ima, moguć je upis deteta u matične knjige, samo bez evidentiranih podataka ocu

4 Detaljno o problemima u vezi sa upisom u MKR videti Praxisove izveštaje, dostupno na: https://bit.ly/2sh3eXM

5 Videti: S. Cvejić, Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji, ocena napretka 2010-2015, UNHCR, 2016; dostupno na: https://bit.ly/35caMK4

Pročitano 1433 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action