Koalicija za monitoring prava deteta u saradnji sa Praxisom podnela je Zajednički izveštaj za Univerzalni periodični pregled za Srbiju, 15. sesija, 21. januar – 1. februar 2013.

Stanje na polju prava deteta se od kraja devedesetih godina prošlog veka stalno popravlja, ali ipak, u periodu koji je obuhvaćen ovim prilogom odvilo se nekoliko disonantnih procesa. Koordinacija napora na nacionalnom nivou je smanjena, budžetska izdvajanja su takođe smanjena, a sistem za sveukupnu implementaciju nije značajno poboljšan. Ipak, bilo je dosta napora usmerenih na socijalnu inkluziju dece iz ranjivih društvenih grupa, uključujući decu u sistemu maloletničkog pravosuđa, i zaštitu dece od nasilja i eksploatacije.

Posebne oblasti koje su obuhvaćene ovim prilogom uključuju jednakost i nediskriminaciju, ukazujući na teškoće u vezi sa upisom u matične knjige rođenih i loše uslove za ravzoj romske dece, kao i neefikasan sistem podrške socijalnoj inkluziji. Obuhvata pravo na život, slobodu i sigurnost dece naglašavajući neophodnost zabrane telesnog kažnjavanja i nedostatak specijalizovanih službi za decu žrtve nasilja i decu u institucijama sistema maloletničkog pravosuđa. Pravo na privatnost, brak i porodični život je takođe jedan od prioriteta, imajući na umu specifične probleme dece koja žive u hraniteljskim ili usvojeničkim porodicama. Nedostatak specijalizovanih službi za decu sa problemima u ponašanju i kršenje prava na najviše standarde zdravstvene zaštite za decu koja boluju od dijabetesa je takođe objašnjeno u sekciji koja se odnosi na socijalnu sigurnost i adekvatni životni standard. Ali ono što je zajedničko za svu decu u Srbiji je siromašan, zastareo, nepotpuno inkluzivan obrazovni sistem koji ne obezbeđuje pravo na obrazovanje na jednakoj osnovi i ne obezbeđuje kvalitetno obrazovanje za decu u Srbiji.

Videti: Zajednički prilog

Dana 10.05.2013. godine u Novom Sadu je održana obuka o upisu u matičnu knjigu rođenih za matičare i zamenike matičara koji vode matične knjige za matična područja gradova i opština Autonomne pokrajine Vojvodina, kao i za zaposlene koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa državljanstvom, prijavom prebivališta, odnosno boravišta i izdavanjem ličnih karti u Ministarstvu unutrašnjih poslova i centrima za socijalni rad u vojvođanskim upravnim okruzima. Obuka za oko 170 učesnika organizovana je od strane Tehničke grupe, formirane na osnovu Sporazuma o razumevanju koji je zaključen između Ministrastva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a, a sve u skladu sa Planom aktivnosti čiji je cilj da se do 2015. godine iskoreni pojava pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana, UNHCR-a, Praxisa, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike prisutnima su ukazali na značaj i posledice života bez osnovnih ličnih dokumenata i predstavili probleme koji se u praksi najčešće javljaju, a od značaja su za realizaciju ciljeva ustanovljenih pomenutim Sporazumom o razumevanju. Navedena pitanja analizirana su u perspektivi izmena do kojih je u domaćem zakonodavstvu došlo pod okriljem procesa evropskih integracija. Nova rešenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana (pre svega predviđanje mogućnosti prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR), za lica koja nemaju drugu mogućnost za regulisanje ovog pitanja), Zakona o ličnoj karti, Zakona o vanparničnom postupku (odnosno propisivanje novog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, koji predstavlja osnov za upis u MKR), odraz su opštih tendencija olakšanja pristupa osnovnim statusnim pravima. Predstavnici navedenih državnih organa i institucija učesnicima obuke su predstavili raspoložive mehanizme i sredstva na koja bi u svom radu trebalo da se oslanjaju, kako bi se na što jednostavniji i efikasniji način sprovodili postupci naknadnog upisa u matične knjige rođenih, zatim postupci utvrđivanja, odnosno upisa činjenice državljanstva u evidenciju državljana RS, ali i postupci čije sprovođenje je u nadležnosti cantara za socijalni rad.

U završnom delu obuke, učesnici su diskutovali o nedovoljno razjašnjenim aspektima u predmetnoj oblasti. Dileme na koje su prisutni ukazali odnose se, u najvećoj meri, na mogućnost prijave prebivališta na adresi CSR-a. Ostalo je otvoreno pitanje da li će prebivalište na adresi CSR-a moći da prijave isključivo lica koja nemaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, ili će na novousvojena zakonska rešenja moći da se oslone i initerno raseljena lica koja imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Kosova. Iako još uvek nema konkretnih pomaka u smislu preciziranja spornih odredbi podzakonske regulative, koje stoje na putu doslednoj primeni novousvojenih zakonskih rešenja, predstavnici relevantnih ministarstava su najavili da će se uskoro prevazići taj problem zajedničkim dogovorom. Uspeh proklamovanih ciljeva zavisiće od zalaganja svih nadležnih organa i službi, na normativnom planu, ali i na polju praktične primene usvojenih rešenja.

Više od godinu dana nakon usvajanja Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, koji je vlada Republike Srbije usvojila u novembru 2011. godine, doneti su i preostali posebni protokoli. Ministrastvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su izradili i usvojili posebne protokole u kojima su date smernice za postupanje profesionalki/profesionalaca u sistemu zaštite žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Usvajanjem protokola počela je realizacija ciljeva ranije usvojene Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, a koji su predviđeni u okviru treće strateške oblasti posvećene unapređenju multisektorske saradnje i podizanje kapaciteta organa i specijalizovanih službi.

Očekuje se da će usvajanje opšteg i posebnih protokola, a pre svega njihova primena, značajno da unaprede institucionalni sistem zaštite žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

Videti:
Poseban protokol Ministarstva unutrašnjih poslova, Poseban protokol Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, Poseban protokol Ministarstva zdravlja, Poseban protokol Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima

Neke od romskih porodica još uvek žive u nehigijenskim i ponižavajućim uslovima tačno godinu dana od prinudnog iseljenja iz naselja u Beogradu. Praxis i Evropski centar za prava Roma ističu probleme onih Roma koji su iseljeni iz Belvila koji nemaju adekvatan smeštaj niti podršku u procesu integracije. Takođe, ove nevladine organizacije pozivaju vlasti Srbije da zaustave prinudna iseljenja i pronađu održiva rešenja za sve one koji su do sada iseljeni.

Prošle godine, oko 1 000 Roma i Romkinja prinudno je iseljeno iz naselja pored Belvila u Beogradu. Otprilike polovina Roma iz naselja, sa adresama u Beogradu iseljena je u metalne kontejnere u nekoliko beogradskih opština, dok je druga polovina (133 romske porodice) prinuđena da se vrati u mesta prethodnog prebivališta. Većina ovih porodica vratila se u male, siromašne opštine na jugu Srbije.

Za tri romske porodice u Nišu, lokalne vlasti obezbedile su smeštaj u napuštenom magacinu, gde su tri meseca živeli bez vode, a osam meseci bez struje. Oni još uvek žive u veoma teškim i nehigijenskim uslovima suprotno međunarodnim standardima o adekvatnom alternativnom smeštaju, što je utvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Osim toga, porodice u Nišu nemaju sigurnost stambenog statusa – niko od njih nije primio nijedan zvanični dokument kojim se reguliše njihov boravak u smeštaju koji su im obezbedile lokalne vlasti. Ta činjenica ih čini dodatno ugroženim od novih prinudnih iseljenja.

Romi smešteni u Beogradu generalno su u boljoj poziciji od onih koji su poslati na jug, iako su neki od njih pretrpeli napade. Prvog maja 2012. godine, između 15 i 20 maskiranih osoba napalo je kontejnersko naselje  u Jabučkom ritu, u koje su se prethodno uselili neki od bivših stanovnika naselja Belvil. Maskirani muškarci su pored ostalih, uzvikivali i rasističke slogane: „Srbija Srbima, napolje sa Romima“ i nacrtali kukasti krst na jednom od kontejnera u kom stanuju Romi. 

Prinudna iseljenja nastavljaju da se sprovode u Beogradu, u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Od aprila 2012. godine najmanje 27 porodica (101 osoba) prinudno je iseljeno iz neformalnih naselja u Beogradu, uključujući i stanovnike kontejnerskih naselja, a na osnovu kriterijuma za koje je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da su diskriminatorni.

Evropski centar za prava Roma i Praxis pozdravljaju napore Grada Beograda i Evropske komisije koji se preduzimaju u cilju pronalaženja održivih i adekvatnih stambenih rešenja za iseljene Rome koji sada stanuju u kontejnerskim naseljima u Beogradu. Pored toga, vlasti moraju da preduzmu mere da obezbede adekvatan smeštaj i za Rome koji su poslati na jug Srbije.

Vlada i lokalne vlasti treba da zaustave prinudna iseljenja, usvoje pravni okvir koji će biti u saglasnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava, i uz podršku međunarodne zajednice obezbede dovoljno sredstava, kako bi garantovali ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje pogotovo za Rome i druge ranjive grupe.

Za više informacija:

Dokumentarni film „Ovde sam“, u režiji Irene Fabri, biće prikazan na BELDOCS Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u okviru programa pod nazivom Srpska panorama.

Film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

U nadi se da će projekcija dokumentarca „Ovde sam“ podsetiti vlasti da probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji treba rešiti u što kraćem roku, pozivamo vas da pogledate film 27. aprila u 17 časova u dvorani Doma omladine.

Više informacija o programu festivala i ulaznicama možete naći na sajtu festivala www.beldocs.rs.

Nevladine organizacije Praxis i Regionalni centar za manjine obaveštavaju javnost da je juče, 22. aprila 2013. godine i danas, 23. aprila 2013. godine Gradska uprava Grada Beograda, u saradnji sa Gradskom opštinom Čukarica, sprovela rušenje dela neformalnog romskog naselja koje se nalazi pored benzinskestanice OMV na Vidikovcu.

Rušenje dela naselja sprovedeno je radi održavanja „komunalnog reda“ u ovom delu Beograda, a porodicama čije kuće su porušene nije obezbeđen nikakav alternativni smeštaj niti asistencija nadležnih socijalnih službi. Nije im ponuđena nikakva nadoknada za uništenu ili oštećenu imovinu, a ukupno je porušeno između 30 i 40 objekata. Većina stanovnika ovog neformalnog naselja doselila se nakon iseljenja iz drugih naselja u kojima su živeli, kada su ostali bez adekvatne pomoći nadležnih socijalnih i drugih službi.

Prema informacijama dobijenim u razgovoru sa stanovnicima naselja, nad dvojicom od njih primenjena je fizička sila tokom sprovođenja iseljenja, a stanovnici naselja navode da nisu primili rešenja o rušenju objekata u kojima su živeli. Mnogi od njih sinoć su spavali pod vedrim nebom, na mestu na kom su se do juče nalazili njihovi  domovi.

Problemi koji se odnose na ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje ne mogu se rešavati prinudnim iseljenjima niti iznenadnim akcijama za održavanje „komunalnog reda“. Nasuprot ovoj, već ustaljenoj praksi, potrebno je hitno preduzeti mere koje se odnose na zaustavljanje prinudnih iseljenja i pronalaženje načina da se ova oblast zakonski uredi.

Videti snimak na TeVe-novinama: Romsko naselje nakon rušenja dela naselja 22. i 23. aprila
Videti snimak na TeVe-novinama: Ana Martinović iz Praxisa o rušenju dela romskog naselja na Vidikovcu 22. i 23. aprila

Praxis je dostavio prilog za izradu drugog i trećeg periodičnog izveštaja o sprovođenju Konvencije o pravima deteta, koji se tiče sagledavanja stanja u oblasti ostvarivanja prava na lično ime i na državljanstvo, zabranu diskriminacije, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. U cilju uticanja na poboljšanje opštih uslova za promovisanje i zaštitu prava deteta, kao jedne od elementarnih vrednosti savremenog društva na polju ljudskih prava, Praxis je nastojao da ukaže na konkretne pojavne oblike kršenja garantovanih prava deteta u navedenim oblastima i da usmeri rad na izradi izveštaja o primeni Konvencije u pravcu otklanjanja mogućnosti za kršenje pomenutih prava.

Videti dokument: Komentari Praxisa na zaključne primedbe Komiteta za prava deteta povodom izveštaja Republike Srbije (2008)

Praxis je dostavio prilog za izradu drugog i trećeg periodičnog izveštaja o sprovođenju Konvencije o pravima deteta, koji se tiče sagledavanja stanja u oblasti ostvarivanja prava na lično ime i na državljanstvo, zabranu diskriminacije, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. U cilju uticanja na poboljšanje opštih uslova za promovisanje i zaštitu prava deteta, kao jedne od elementarnih vrednosti savremenog društva na polju ljudskih prava, Praxis je nastojao da ukaže na konkretne pojavne oblike kršenja garantovanih prava deteta u navedenim oblastima i da usmeri rad na izradi izveštaja o primeni Konvencije u pravcu otklanjanja mogućnosti za kršenje pomenutih prava.

Videti dokument:  Komentari Praxisa na zaključne primedbe Komiteta za prava deteta povodom izveštaja Republike Srbije (2008)

Povodom poziva za dostavljanje komentara na Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji za period 2012-2014. godine, Praxis je Kancelariji za ljudska i manjinska prava uputio komentare i sugestije za izmene u vezi sa pojedinim oblastima od značaja za ostvarivanje prava Roma, ali i dostizanje ciljeva utvrđenih strategijom. Praxis se posebno osvrnuo na izmene ili pojašnjenje mera, indikatora i nosilaca za njihovo ostvarivanje u delu u kom su one u nesaglasnosti sa trenutnim stanjem kako u pogledu zakonskog okvira tako i premene u praksi.

Videti: Komentare Praxisa na Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u RS za period 2012-2014

Dana 09.04.2013. godine u Kragujevcu je, u okviru projekta Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pod nazivom „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“, u saradnji sa Praxisom, održana javna tribina za pripadnike romske zajednice, čiji cilj je podizanje svesti o pojmu i značaju diskriminacije i mehanizmima zaštite ljudskih prava, ali i osnaživanje pripadnika ove osetljive društvene grupe u borbi protiv svih vidova diskriminatornog postupanja. Tribini su prisustvovali predstavnici organizacija čije su aktivnosti usmerene na zaštitu i pomoć marginalizovanim i isključenim društvenim grupama, pre svega pripadnicima romske zajednice.

Predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti kroz svoje izlaganje istakli su činjenice koje ukazuju na postojanje izrazite socijalne distance između romske populacije i neromskog stanovništva, pojavne oblike i negativne efekte diskriminacije, kao i značaj izgradnje svesti o pravu na jednakost, raspoloživim mehanizmima zaštite prava i afirmacije uverenja o njihovoj pristupačnosti i svrsishodnosti. Predočeno je da je broj podnetih pritužbi za zaštitu od diskriminacije od strane pripadnika romske nacionalne manjine zabrinjavajuće mali. Ukazano je na važnost preuzimanja aktivne uloge u borbi protiv diskriminacije od strane pripadnika ugrožene grupe. Istaknuto je da je postupak po pritužbi besplatan, da je ekspeditivan, da su zahtevi u pogledu forme inicijalnog akta minimalni, u skladu sa čim je prisutnima sugerisano na dostupnost i jednostavnost postupka po pritužbi, kao instrumentu zaštite od diskriminacije koji ugroženim pripadnicima romske zajednice stoji na raspolaganju. Predstavnci kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti upoznali su prisutne sa osnovnim činjenicima i okolnostima nekih od postupaka koji su, zbog diskriminacije Roma, sprovedeni pred ovom institucijom, kao i sa najznačajnijim karakteristikama postupaka koji su pokrenuti pred nadležnim sudom.

Predstavnici Praxisa su, izlaganjem o problemima i preprekama koji se u praksi javljaju prilikom pokušaja i realizacije zaštite elementarnih ljudskih prava od diskriminatornih postupaka pojedinaca ili kolektiviteta, doprineli predstavljanju predmetnog pitanja i inicirali aktivnu diskusiju učesnika tribine o zapažanjima i iskustvima u navedenom domenu. Na osnovu komentara i eksponiranih stavova učesnika moglo se zaključiti da među pripadnicima romske zajednice svest o zabranjenosti diskriminacije postoji, ali je uočljiva potreba za preduzimanjem aktivnih mera kojima bi se romska populacija dodatno motivisala - kako u smislu upoznavanja sa raspoloživim mehanizmima zaštite svojih prava, tako i u pogledu spremnosti na preduzimanje konkretnih koraka unapređenja uslova života čitave romske zajednice.