Praxis
Koliko lako pristupamo svojim pravima
Koliko lako, ili olako pristupamo svojim pravima? Šta je višestruka diskriminacija i kako ona utiče na ostvarivanje ljudskih prava? Koliko je lako pristupiti “rođenjem zagarantovanim pravima” na raskršću rodne, rasne i strukturalne diskriminacije?
Iako se „sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“, o verodostojnosti reči u Univerzalnoj deklaraciji ili zakonskim aktima Republike Srbije koja garantuju jednaka prava svim građanima, možda najbolje mogu prosuditi oni kojima su ta prava, iako na papiru zagarantovana i univerzalna, u svakodnevnom životu nepristupačna, uskraćena, a često i nepoznata.
Prava ostavarujemo unutar državnog sistema kao članovi političke zajednice, odnosno kao politički subjekti. Međutim, lica koja nemaju dokaz o rođenju, državljanstvu ili ne poseduju lična dokumenta su nevidljiva za pravni sistem. U Srbiji su to najčešće Romkinje i Romi, koji se na svakodnevnom nivou suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju svojih prava.
Prava ostvarujemo, ili nam ista bivaju uskraćena, u svakodnevnoj interakciji sa ostalim članovima društva.
Svest o pravima stičemo kroz obrazovanje i uz dostupnost informacija o istim. Bez informacija i svesti o sopstvenim pravima, Romkinje se nalaze u izuzetno ranjivoj poziciji.
Za više informacija, videti: Kako se borimo protiv rasizma, diskriminacije i netolerancije: koliko lako pristupamo svojim pravima
Kako se borimo za „ljudsko“ u ljudskim pravima
Beograd, februar, 2016. godina
- Odakle sam? Sa planete Zemlje. Ljudsko biće sa planete Zemlje. Ali pretpostavljam da bi trebalo da kažem da sam iz Sirije. To bi bilo korisnije, zar ne? (Mladić, 1994, Pakistan)
- „Stani u red. Izvoli. Hrana. Odeća ti je tamo. Ovde potpis. Hvala. Sledeći.“ I tako iz zemlje u zemlju. Izvini što plačem. Pomažu ljudi, naravno. Samo me niko dugo nije pitao iskreno „kako si?“ (Čovek, 1960, Sirija)
Povodom Međunardonog dana borbe protiv rasne diskriminacije
Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije obeležavamo uz razgovor sa Natašom Tasić-Knežević, prvom romskom operskom pevačicom u Srbiji i borkinjom za ljudska prava koju je OEBS 2012. godine uvrstio među najistaknutije Romkinje sveta.
O rasizmu, diskriminaciji i značaju uvažavanja međusobnih različitosti
- Protiv diskriminacije i rasizma se treba boriti svaki dan i svaki čas. Sam problem diskriminacije i rasizma leži u različitosti. Svaki narod i svaka narodnost nose u sebi veliko bogastvo i kulturu, a prihvatiti različitost znači obogatiti sebe i svoju zemlju na najbolji mogući način. Međutim, obično ljudska sujeta, pohlepa i gordost čine da se neko oseti više vrednim od nekoga drugog.
O sputavanju, podršci, životnim borbama, lekcijama i snovima
- Školovanje nam nije bilo lako. Na prijemnom ispitu mi je savetovano da nastavim sa Saobraćajnim fakultetom jer nemam perspektivu. Roma u operi, koja se kod nas još uvek smatra „elitnom“ umetnošću, nije bilo. Međutim, tu je Božja volja očigledno bila drugačija, te sam ja kasnije već kao studentkinja Saobraćajnog fakulteta, a zahvaljujući Jovanu Ćirilovu, upoznala princezu Jelisavetu Karađorđević, koja mi je pomogla i stipendirala studije na Akademiji lepih umetnosti, na odseku za solo pevanje.
O položaju žena i rodnoj ravnopravnosti
- Sam položaj žena u našem društvu je strašan. Žrtve su stalne diskriminacije i nasilja u porodici. Kod Roma je još teže jer je siromaštvo veće.
O posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova
- Dečji brakovi su kršenje ljudskih prava, pogotovo prava devojčice da odrasta i živi normalno. To se najčešće dešava zato što nema izbora, ili deci nije pružen izbor. Rani brakovi nisu tradicija, već posledica nedostatka boljeg izbora. Kada bismo dali izbor, sve bi se sredilo.
Pročitajte ceo intervju: Protiv rasizma i diskriminacije se treba boriti svaki dan i svaki čas
Migrantski status prepoznat kao osnov diskriminacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja
Prilikom javne rasprave o Pravilniku o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 22/2016), Praxis je predložio da se migrantski status unese kao osnov diskriminacije. Naime, pre usvajanja, Pravilnik je bio na javnoj raspravi, te su organizacije civilnog društva, kao i drugi relevantni organi, imali priliku da daju komentare na tekst nacrta.
Podneti komentar je prihvaćen, a Pravilnik, koji je nakon sedam godina konačno usvojen u martu 2016. godine, je na taj način postao prvi pravni akt u Srbiji koji migrantski status eksplicitno prepoznaje kao osnov diskriminacije. Imajući u vidu tekuću migrantsku krizu, prepoznavanje migrantskog statusa kao osnova diskriminacije je od izuzetnog značaja, a uključivanje istog u ostale relevantane dokumente bitan preduslov za kreiranje odgovornog i pravednog društva.
Povodom Međunarodnog dana vidljivosti trans osoba
Međunarodni dan vidljivosti trans osoba, 31. mart, je dan kada slavimo transrodnost, hrabrost i istrajnost pojedinki i pojedinaca u odlučnosti da žive svoj život izvan dominantnih rodnih normi i budu ono što jesu, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavaju nakon otvorenog istupanja i afirmacije sopstvenog rodnog identiteta.
Iako u Srbiji postoji antidiskriminaciono zakonodavstvo kojim se zabranjuje diskriminacija i garantuje jednakost svih građanki i građana, trans osobe su, češće nego druge, izložene diskriminaciji i povredi osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na ljudsko dostojanstvo, telesni integritet, život bez nasilja, pravo na medicinsku zaštitu, pravo na bračni život i mnoga druga.
Među najvećim pravnim problemima ka zaštiti i punoj ravnopravnosti trans osoba nalazi se nepostojanje zakona kojim bi se zaštitila prava trans osoba u Srbiji i regulisala važna pitanja iz različitih sfera života, kao što su mogućnost promene oznake pola/roda, ličnog imena i JMBG-a u svim ličnim dokumentima.
Za više informacija, videti: Slavimo transrodnost i podsećamo na važnost zajedničke borbe za prava trans osoba u Srbiji
Povodom Međunarodnog dana Roma
Međunarodni dan Roma, 8. april, je dan kada se slavi i promoviše romska kultura, ali i podseća i ukazuje na težak položaj Romkinja i Roma u društvu, kao i na obavezu da učinimo više da se situacija u kojoj su promeni na bolje. Romi su i dalje diskriminisani u gotovo svim sferama društvenog života, dok im je pristup statusnim i socioekonomskim pravima otežan ili potpuno onemogućen.
Razgovarali smo sa Bajramom Kafu Kinolijem, balkanskim Bob Marlijem i, kako ga mnogi već uveliko zovu, naslednikom Šabana Bajramovića. Bajrama, frontmena benda Gipsy Groove i mirovnog aktivistu, upoznali smo upravo u trenutku kada se suočavamo sa brojnim preprekama u borbi za ostvarenje sopstvenih prava.
Zanimalo nas je šta njemu lično predstavlja ovaj dan…
Za mene je Međunarodni dan Roma isto što i Međunarodni dan Čoveka. I svaki dan bi trebao da bude dan čoveka. Prava Roma posmatram isto kao i prava svakog drugog čoveka. Svaki čovek zaslužuje poštovanje, zaslužuje da živi dostojanstveno. I ne možemo braniti prava jednog, a zanemarivati prava drugog. Ne postoji uvažavanje bez razmene, bez dijaloga. I zato je lepo da postoji dan kada se jednoj zajednici, njenoj kulturi i običajima odaje poštovanje. Ali, istovremeno, ukoliko duh tog 8. aprila ne uspeva da zaživi i ostalim danima u godini, onda i taj jedan dan gubi na vrednosti i značaju.
Pročitajte ceo intervju: Ne moramo biti savršeni da bismo bili dobri, niti treba da budemo uvažavani jedino ukoliko smo savršeni
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije
Danas obeležavamo 17. maj, Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, godišnji praznik koji je nastao s ciljem koordinacije međunarodnih događaja koji podsećaju na kršenja prava LGBTI osoba i važnost njihovog poštovanja širom sveta.
Jedan od glavnih ciljeva 17. maja jeste stvaranje događaja koji će na globalnom nivou biti vidljiv bez potrebe da se prilagodi nekom specifičnom tipu akcije. Iako ujedinjene u svojim porukama, usled raznolikosti socijalnih, religijskih, kulturnih i političkih konteksta u kojima dolazi do kršenja prava, današnje akcije širom sveta uključuju najrazličitije aktivnosti - velike ulične marševe, parade i festivale, plesne flešmobove, muzička događanja, uličnu umetnost i druge.
LGBTI osobe su svakodnevno izložene diskriminaciji i nasilju, uključujući fizičko nasilje i zlostavljanje. Zato je neophodno da predstavnici vlasti, ali i društvo u celini posvete veću pažnju merama zaštite fizičkog i psihičkog integriteta LGBTI osoba, kao i sprečavanju diskriminacije i govora mržnje.
Za više informacija, videti: Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije
Nakon četiri godine borbe, devojčici sa potpunim oštećenjem vida obezbeđen prevoz do škole
Desetogodišnja devojčica sa potpuno oštećenim vidom, po prvi put za četiri godine, ove nedelje odlazi u školu vozilom koje joj je obezbedila Opština Smederevska Palanka.
Podsećamo, devojčica je rođena sa potpuno oštećenim vidom i tokom prethodne četiri godine, od kada je krenula u osnovnu školu, njeni roditelji i škola pokušavaju da privole opštinu Smederevska Palanka da joj obezbedi prevoz do škole i nazad, što je, inače, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zakonska obaveza svake opštine. Na tu zakonsku obavezu opštinu Smederevska Palanka su tokom proteklih godina bezuspešno upozoravali Prosvetna inspekcija, Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je tokom 2015. godine utvrdila da je opština diskriminisala učenicu na osnovu njenog invaliditeta. Tom prilikom Poverenica je uputila preporuku da opština mora da preduzme sve neophodne mere kako bi devojčici obezbedila prevoz.
Kako opština nije postupila u skladu sa preporukom Poverenice, u novembru 2015. godine podneli smo tužbu za utvrđivanje diskriminacije protiv opštine Smederevska Palanka. Na osnovu pomenute tužbe, Viši sud u Beogradu je tokom aprila doneo presudu kojom je utvrdio da ova opština diskriminatorski postupa prema devojčici jer odbija da joj obezbedi prevoz do škole, povređujući tako načela jednakosti propisanu Zakonom o zabrani diskriminacije, kao i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije u oblasti obrazovanja.
Ipak, kvalitetno obrazovanje i poštovanje načela jednakosti podrazumevaju mnogo više - devojčici bi uz prevoz trebalo da budu dostupni udžbenici na Brajevom pismu, kao i kvalifikovani asistent.
Za više informacija, videti: Devojčici sa potpuno oštećenim vidom nakon četiri godine borbe obezbeđen prevoz do škole
Praxis i Evropski centar za prava Roma, uz podršku Evropske mreže za pitanje apatridije, podneli su incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o matičnim knjigama
Danas su organizacije za ljudska prava pokrenule postupak za ocenu ustavnosti Zakona o matičnim knjigama kako bi osporile odredbu Zakona koja matičarima omogućava da, izuzetno, odlože upis u matičnu knjigu radi provere odnosno utvrđivanja podataka za koje ocene da nedostaju u trenutku prijave rođenja deteta. Ta nedovoljno precizno formulisana odredba Zakona u stvari dopušta zvaničnim organima da uskrate deci pravo na ime i identitet, dajući tim organima i pravno pokriće za odbijanje izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih. U tom smislu, Zakon je u suprotnosti sa međunarodno priznatim ljudskim pravom svakog deteta da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.
Pokrenuta inicijativa zapravo postavlja pitanje da li je navedena odredba u skladu sa najboljim interesom deteta i principom zabrane diskriminacije. Svako dete od rođenja ima pravo na ime i identitet što mora biti dostupno i svoj deci u Srbiji.
Praxis i ERRC su članice Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS), i zajedno su pripremile ovu inicijativu kao deo trogodišnje pan-evropske strategije ENS koja ima za cilj da eliminiše apatridiju među decom.
Za više informacija, videti: Praxis i Evropski centar za prava Roma, uz podršku Evropske mreže za pitanje apatridije, podneli su incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o matičnim knjigama
Akcioni plan kao neophodan preduslov ka ostvarenju ciljeva novousvojene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji
Vlada Srbije je na sednici održanoj 3. marta usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine.
Imajući u vidu da predviđene mere i sprovedene aktivnosti pod okriljem prethodne Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009-2015 u mnogim segmentima nisu uspele da doprinesu suštinskom poboljšanju položaja pripadnika romske zajednice, nova Strategija je nastala iz potrebe da se na sistemski i sveobuhvatan način unaprede pitanja i predvide adekvatnije mere socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Ovaj strateški dokument pokriva pet prioritetnih oblasti - obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalnu zaštitu.
Praxis je učestvovao u procesu izrade nacrta Strategije. Pored specifičnih komentara koji su se odnosili na različite segmente pet prioritetnih oblasti i predloga za preciznijim definisanjem pojedinih mera, opšte zapažanje Praxisa odnosilo se na nepostojanje teksta Akcionog Plana. Poštujući opredeljenost nadležnih organa da nastave rad na promociji socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, Praxis koristi ovu priliku da još jednom ukaže na potrebu da se mere predviđene Strategijom što pre operacionalizuju usvajanjem Akcionog plana jer će tek tada biti ispunjen prvi i neophodan preduslov ka ostvarenju proklamovanih ciljeva.
Za više informacija, videti: Akcioni plan kao neophodan preduslov ka ostvarenju ciljeva novousvojene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji
POPULARNI TAGOVI
