Praxis
Mladi ambasadori u borbi protiv apatridije među decom
U Briselu je od 11-13. jula 2016. godine, održan skup pod nazivom #StatelessKids Youth Congress, u organizaciji Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS), čiji je Praxis član od osnivanja. Na kongresu je učestvovala i izvršna direktorka Praxisa, Ivanka Kostić.
Ovo je bio prvi kongres mladih na temu apatridije, koji je okupio 35 mlаdih lјudi, kao i stručnjake iz ove oblasti, iz Španije, Portugalije, Poljske, Albanije, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Finske, Belgije, Kipra, Nemačke, Slovenije, Makedonije i Srbije. Skup je održan u prostorijama Mastriht univerziteta u Briselu.
Mesec dana pre kongresa, ENS je pоkrеnuo kаmpаnju #StаtеlеssKids sa ciljem da skrene pažnju evropskim državama da je hitno potrebno da u svojim zemljama spreče pojavu apatrdije među decom. ENS je ukazao na činjenicu da je većina dece bez državljanstva u evropskim državama rođena u Evropi, kao i da mnogi od njih danas ne bi bili bez državljanstva da su države primenjivale mere zaštite predviđene međunarodnim pravom. U kampanji je istaknuto da više od polovine zemalja u Evropi ne ispunjava ove obaveze, čime uskraćuje pravo na državljanstvo hiljadama dece. Evrоpskа mrеžа zа pitanja аpаtridiје je postavila sebi ambiciozni cilj da iskoreni apatridiju u Evropi u rоku оd јеdnе gеnеrаciје, budući da je uverena da ima potrebnu snagu za ostvarenje ovog cilja. Tako će pored ENS mreže, koja ima 103 članice iz 39 zemalja Evrope, važnu ulogu u ostvarenju cilja imati i 35 mladih ambasadora. ENS čvrsto veruje u potencijal mladih da utiču na promene u društvu, budući da su mnoge dosadašnje inicijative mladih u oblasti ljudskih prava to i dokazale.
Na kongresu, ENS je govorio o pojavi i definiciji apatridije i kako ona utiče na život dece. Takođe, mladi ambasadori su dobili i uputstva, informacije i praktične savete o tome na koje sve načine mogu da se angažuju u kampanji #StatelessKids. Tokom treninga su vežbali kako da za manje od 90 sekundi drugima objasne da svako dete ima pravo na državljanstvo, šta je apatridija i zašto je važno da se iskoreni. Imali su prilike da čuju kako mogu da utiču na politike u svojim zemljama, na donosioce odluka i kako da zagovaraju primenjivanje zaštitnih mera koje su predviđene međunarodnim pravom. Predstavljeni su im razni strateški pristupi i mogućnosti komunikacije putem filma, medija i društvenih mreža.
Na kongresu su učestvovale i dve mlade ambasadorke iz Srbije - Ivana Radojković i Dijana Dačković.
"Ovo su bila tri neverovatna dana, ispunjena novim poznanstvima, uživanjem u čokoladi i carima Brisela, i što je najvažnije imale smo priliku da uz fantastična predavanja eksperata proširimo svoje znanja i diskutujemo o problemu koji Evropa treba ozbiljno da shvati i konačno sprovede prave mere i reši problem apatridije među decom." (Dijana Dačkovic)
"Ceo događaj obeležio je intenzivan i zabavan rad, kao i odlična energija divnih i mladih ljudi iz čitave Evrope, spremnih da učestvuju u rešavanju problema apatridije, ozbiljnog ali rešivog pitanja. Kongres nam je omogućio da steknemo upravo ona znanja i veštine neophodne da efikasno promovišemo kampanju „Nijedno dete ne sme biti apatrid“ i time damo svoj doprinos u procesu iskorenjivanja apatridije u Evropi." (Ivana Radojković)
Na sledećem linku čitajte o #StatelessKids Youth Congress i o poseti Evropskom parlamentu.
Ovde potpišite peticiju za sprečavanje apatrdije među decom.
Migrantski status prepoznat kao osnov diskriminacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja
Prilikom javne rasprave o Pravilniku o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 22/2016), Praxis je predložio da se migrantski status unese kao osnov diskriminacije. Naime, pre usvajanja, Pravilnik je bio na javnoj raspravi, te su organizacije civilnog društva, kao i drugi relevantni organi, imali priliku da daju komentare na tekst nacrta.
Podneti komentar je prihvaćen, a Pravilnik, koji je nakon sedam godina konačno usvojen u martu 2016. godine, je na taj način postao prvi pravni akt u Srbiji koji migrantski status eksplicitno prepoznaje kao osnov diskriminacije. Imajući u vidu tekuću migrantsku krizu, prepoznavanje migrantskog statusa kao osnova diskriminacije je od izuzetnog značaja, a uključivanje istog u ostale relevantane dokumente bitan preduslov za kreiranje odgovornog i pravednog društva.
Preuzmite Pravilnik ovde.
NRC - Praxis Humanitarian Report for June 2016
On and before June 20, to mark the World Refugee Day, together with Refugee Aid Miksaliste and Info Park, NRC-Praxis organised events for refugees involving making and flying kites, sports and music inthe park near the bus station and in Miksaliste. We used the opportunity to call for Safe Passage for Refugees; reminding European governments of the need to urgently scale up and operationalise safe, legal avenues that allow people to seek and obtain asylum in Europe, such as resettlement and relocation.
The number of refugee arrivals to Belgrade in June is similar to that in May (around 150 new arrivals daily). But with fewer departures and increased pushbacks taking place from Hungary to Serbia, there is an increased number of refugees staying in Belgrade longer, with frequently over 500 persons present on a given day. Refugees continued coming to Serbia from both the former Yugoslav Republic of Macedonia (fYRoM) and Bulgaria, while some opted for a route via Albania and Kosovo, which is a new development. Most refugees continue their journey towards the Hungarian border, where the number of official crossings permitted daily remains very low (15 persons at each of the border crossings of Horgos and Kelebija), and refugees have to wait for several weeks in dire conditions.
In June, NRC-Praxis assisted over 4,300 beneficiaries in total with protection services, bringing the total number assisted since the project started to over 22,000 persons.
At the end of the month, Refugee Aid Miksaliste announced its hub for refugees would temporarily close because of the constant pressure from the local community, security issues, as well as lack of financial means. It will reopen as a centre primarily for women and families with children. This will have a negative impact on service provision to single men, who are the great majority of beneficiaries, and on the sanitary and security situation in Belgrade parks, the only remaining place for them and who are often very vulnerable in their own right.
Download the report HERE.
Aktivnosti na terenu 2016.
Mobilni timovi pravnika Praxisa posetili su:
Avgust
- 29. avgust – romsko naselje "Licika", Kragujevac
- 10. avgust – romska naselja "Jelasnica" i "Masurica", Surdulica
- 9. avgust – romska naselja "Ciganski Rid", "Pavlovac" i "Tibuzde", Vranje
- 4. avgust – romsk eporodice u Koteks barakama, Kragujevac
Jul
- 22. jul - romsko naselje „Gornji Brestovac“, Bojnik
- 19. jul - kancelarija udruženja Roma "Točak“, Merošina
- 15. jul - romske porodice u selu Bački monostor, Sombor
- 12. jul - romsko naselje „Samarinovac“, Žitorađa
- 8. jul - romsko naselje kod Dalasa, Tutin
- 5. jul - romsko naselje “Mramorska ulica”, Niš
Jun
- 30. jun - ulica Zabrana nova, Batajnica, Zemun
- 13. jun - kancelarija udruženja "Edukativni centar Roma“, Subotica
- 10. jun - romska naselja „Surdučka“ i „Dudara“, Zrenjanin
- 7. jun - romska naselja „Vase Nikolić“ i „Aleksinački rudnici“, Aleksinac
- 3. jun - romsko naselje „Žabari“, Aleksandrovac
Maj
- 31. maj - romska naselja, Aleksandrovac
- 31. maj - kancelarija udruženja „Romski glas“, Vršac
- 26. maj - romska naselja „Milivska kolonija“ i „Veliki Popović“, Despotovac
- 26. maj - romsko naselje „Surčinski put“, Novi Beograd
- 19. maj - romska naselja „Barje Čiflik“ i „Nova mala“, Pirot
- 17. maj - romska naselja „Žitni potok“ i „Solunska ulica“, Prokuplje
- 11. maj - romsko naselje „Karađorđeva ulica“, Mladenovac
- 10. maj - romsko naselje „Dalas“, Tutin
April
- 28. april - romsko naselje „Brana“, Ćuprija
- 26. april - romska naselja „Sever“ i „Brezonik“, Bor
- 21. april - romsko naselje „Vožegrnci“ Novi Pazar
- 18. april - romska naselja „Midžor“ i „Murica“, Bela Palanka
- 7. april - romska naselja „Dedina“ i „Mudrakovac“, Kruševac
Mart
- 31. mart - romsko naselje „Vinogradska ulica“, Surčin
- 30. mart - romska naselja, Pećinci
- 28. mart - romsko naselje „Fekovića brdo“, Sjenica
- 25. mart - romsko naselje „Licika“, Kragujevac
- 22. mart - romsko naselje „Bavanište“, Kovin
- 15. mart - romsko naselje „Mali rit“, Pančevo
- 10. mart - romska naselja „Kajmakčalanska“ i „Kolonija“, Smederevska Palanka
- 3. mart - romska naselja, Smederevo
- 1. mart - romsko naselje „Dren“, Obrenovac
Februar
- 25. februar - romsko naselje „Veliki rit“, Novi Sad
- 23. februar - romsko naselje „Plekano selo“, Žabalj
- 19. februar - romska naselja „Beograd mala“ i „Stocni trg“, Niš
- 18. februar - romska naselja, Kikinda
Januar
- 28. januar - romska naselja, Kostolac
Praxis na prezentaciji pravne zaštite protiv diskriminacije
U petak, 15. aprila, Praxis je učestvovao na prezentaciji analize pravne zaštite protiv diskriminacije u Srbiji. Prezentaciju je organizovao Centar za ljudska prava Pravnog fakulteta u okviru potprojekta “Pravna zaštita protiv diskriminacije u jugoistočnoj Evropi“, uz podršku GIZ-a.
Pored koleginice Kristine Vujić, koja je rad Praxisa predstavila kroz istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima, na događaju su govorili predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava, predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i prof. dr Ivana Krstić, koja je pripremila analizu.
Na prezentaciji su predstavljeni rezultati regionalne analize stanja antidiskriminacije u Srbiji, uz posebno isticanje značaja obrazovnih institucija za ovu oblast. Poverenica je iznela najznačajnije nalaze novog Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, prema kome su dva najčešća osnova za podnošenje prituižbi pol i nacionalnost i etnička pripadnost.
Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti možete pročitati ovde.
Praxis na prezentaciji pravne zaštite protiv diskriminacije
U petak, 15. aprila, Praxis je učestvovao na prezentaciji analize pravne zaštite protiv diskriminacije u Srbiji. Prezentaciju je organizovao Centar za ljudska prava Pravnog fakulteta u okviru potprojekta “Pravna zaštita protiv diskriminacije u jugoistočnoj Evropi“, uz podršku GIZ-a.
Pored koleginice Kristine Vujić, koja je rad Praxisa predstavila kroz istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima, na događaju su govorili predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava, predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i prof. dr Ivana Krstić, koja je pripremila analizu.
Na prezentaciji su predstavljeni rezultati regionalne analize stanja antidiskriminacije u Srbiji, uz posebno isticanje značaja obrazovnih institucija za ovu oblast. Poverenica je iznela najznačajnije nalaze novog Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, prema kome su dva najčešća osnova za podnošenje prituižbi pol i nacionalnost i etnička pripadnost.
Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti možete pročitati ovde.
Izbeglice opet pune park u centru Beograda - FOND B92
U parku kod Beogradske autobuske stanice sve je više izbeglica, a humanitarne organizacije navode da je ovo bio najdinamičniji vikend do sada. Kako kažu, obeležio ga je nastavak rasta broja izbeglica u tranzitu u Beogradu, pa je samo u popodnevnim i večernjim satima oko 600 njih potražilo pomoć u Info-centru za azil. Ističe se i da situacija veoma podseća na stanje s početka leta prošle godine.
Iz Info-parka navode da su istog dana u parku kod hotela Bristol podelili rekordnih 818 paketa hrane koje su obezbedili Refjudži ejd Srbija, Miksalište, Fondacija Divac, Evangelistička crkva, NSHC/Care, Praksis i sam Info-park. Izbeglicama se dele sendviči, konzervirana hrana, nudle, kuvana jela, pecivo, keks, voće, čaj, kafa. Takođe, ističe se da je opšte mišljenje da je trend rasta broja izbeglica iniciran nesputanom aktivnošću krijumčara uz pomoć kojih se prelaze zvanično zatvorene balkanske granice, kao i lepim vremenom.
Pročitajte više ovde.
BG: Zmajevi i mali fudbal za Međunarodni dan izbeglih - B92
Međunarodni dan izbeglica obeležen je uz aktivnosti kod hotela Bristol u Beogradu, u kom već dugo boravi najviše izbeglica koji su u prolasku kroz Srbiju na putu u EU. U jutarnjim satima izbeglice su uz pomoć aktivista pripremale zmajeve okićene porukama nade i papirne lanterne kojima su okitili prostore u kojima borave. Uz zvuke tradicionalne muzike Avganistana, Pakistana i arapskih zemalja, izbeglice su u dobrom raspoloženju prikazale autentične plesove, puštale zmajeve, igrale badminton ili učestovale u turniru u malom fudbalu. Proslavu ovog dana zajednički su organizovali Info -park, Miksalište i NRC-Praxis, pozivajući ujedno sve aktere da nastave da ulažu maksimalne napore u obezbeđivanju sigurnog prolaza i zaštite svih izbeglica u Srbiji.
Više o ovom događaju možete pročitati ovde.
Pogledajte foto galeriju događaja na sajtu Radio Slobodna Evropa.
Povodom Svetskog dana izbeglica
Svetski dan izbeglica, 20. jun, je dan posvećen podizanju svesti o situaciji u kojoj se nalaze izbeglice širom sveta. U susret ovom danu, tokom protekle nedelje delili smo s vama iskustva i znanja koja smo sticali kroz rad na zaštiti izbeglica sa Bliskog Istoka i afričkih zemalja. Podelili smo sa vama ko su ljudi koje susrećemo, šta su radili, o čemu su razmišljali i ko su bili „pre“, ali i gde idu, čemu se nadaju i šta za njih predstavlja željeno „posle“. Koliko smo slični i koliko smo različiti, koliko smo i šta naučili jedni o drugima i jedni od drugih.
Danas, još jednom, podižemo svoj glas za njihovu hitnu zaštitu, ljudska prava, bezbedan i dostojanstven život!
Danas želimo da vas podsetimo da se u upravo ovom momentu, stotine porodica i dalje nalazi u bekstvu od nasilja, a sigurnih puteva ka zaštiti i bezbednosti je, još uvek, vrlo malo. Uz zatvorene evropske granice, ljudi bivaju prepušteni krijumčarima, prenatrpanim brodovima i opasnim vodama Mediteranskog i Egejskog mora. Štaviše, primorani su da odlaze na duga, rizična putovanja kopnom, u uslovima opasnim po život. Mnogi životi su već izgubljeni.
Želimo da vas podsetimo da ovi ljudi, ljudi kao vi ili ja, nisu imali izbora, nego da pobegnu i napuste sve u potrazi za boljim životom. Kako nemaju drugog izbora, oni će nastaviti da rizikuju sopstvene živote, izlažući se krijumčarima i raznoraznim rizicima, dokle god ne bude bilo bezbedne alternative.
Jedini način na koji Evropa može da spreči pogoršanje ove krizne situacije, jeste da zameni krijumčarenje sigurnim, pravnim i slobodnim alternativama dolaska u Evropu.
Stoga danas apelujemo na donosioce odluka da hitno obezbede funkcionalne pravne načine koji će omogućavati izbeglicama da stignu bezbedno u Evropu i da se kreću legalnim migracionim putevima. I pozivamo vas, svoje prijatelje, kolege i saradnike, da nam se pridružite i da nastavite da zagovarate siguran prolaz i urgentnu zaštitu izbeglica, ljudi poput vas ili mene, kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška!
Šta smo i koliko smo naučili jedni o drugima i jedni od drugih
Na arapskom se „hvala“ kaže „šukran“.
„Kako si“ se kaže „kejfa haluk“.
Dobro je „bihair“.
„La bihair“ je kad nije dobro.
A sve će biti samo „Inshallah“ – „ako bog da“.
„Taman“ je „tamam“ i sve je jasno.
Čaj je „šaj“ i pije se svakodnevno. I pije se sa mnooooogo šećera. Takoreći, šećer se pije sa čajem. Ako nema šećera, ni čaj nema smisla.
Odgovarajuća veličina pantalona u Avganistanu se ne ustanovljava merenjem “na lakat”, već merenjem uz vrat. Pantalone se razvuku oko oboda, a prstima se uhvate dva najudaljenija kraja. Zatim se tim obodom koji inače ide oko struka, opkruži čitav vrat. Ako se krajevi dodiruju, veličina je odgovarajuća, a dobar izbor se potvrđuje tako što se glavom klimne levo, pa desno, što znači odobravanje.
Odluke se donose unutar grupe, uz odobrenje svih prisutnih. Na isti način se rešavaju i problemi. Bliski ljudi, ili rođaci, se često drže za ruke.
Najpopulrniji pakistanski muzičar bio je Nustrat Fateh Ali Khan. Ali Khan je mogao da peva satima bez prestanka, a na prvi takt njegove muzike svi iz Pakistana se okupe neverovatnom brzinom. I tako se jedan razgovor pretvori u grupni ples.
Ples se pretvori u smeh. U razgovore o značenju različitih imena i reči, o najboljim kulinarskim receptima. Nekoliko kifli, biskvita i sardina se pretvore u svečani ručak, neznanci u prijatelje, a jedan beogradski park u mesto na kom je, uprkos svim nedaćama zbog kojih smo tu, bar na trenutak sve tamam, sve bihair. Na tim trenucima smo zahvalni jedni drugima.
Na tim trenucima šukran!
POPULARNI TAGOVI
