U Obrenovcu je 27. novembra 2025. godine održana završna konferencija posvećena prevenciji i eliminaciji dečjih brakova na teritoriji Gradske opštine Obrenovac. Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave, Centra za socijalni rad Obrenovac, Nacionalne službe za zapošljavanje, Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu, PS Obrenovac, osnovnih i srednjih škola, Doma zdravlja Obrenovac, Kancelarije za mlade, kao i romske aktiviste.

TKonferenciju je otvorila Milica Vasiljević, šefica Odseka za društvene delatnosti i koordinatorka Mobilnog tima za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Ona je istakla ključne rezultate rada Mobilnog tima tokom prethodne godine, među kojima je i dodela šest nagrada romskim studentima i 57 nagrada maturantima. Posebno je naglasila značaj organizovanih kulturnih aktivnosti za romsku decu, kao i očekivanja da će u narednom budžetskom periodu biti izdvojeno više sredstava za sprovođenje Operativnog plana Mobilnog tima. U ime NVO Praxis, prisutne je pozdravila izvršna direktorka Jelena Unijat, koja je predstavila aktivnosti sprovedene u okviru projekta usmerenog na prevenciju dečjih i ranih brakova, uključujući početno istraživanje lokalnih politika, prikupljanje podataka od nadležnih institucija i romskih aktivista, kao i radionice sa učenicima u osnovnim školama u Obrenovcu. Na osnovu prikupljenih nalaza izrađen je dokument “Predlog praktične politike: Prevencija i sprečavanje dečjih i ranih brakova u Obrenovcu”. Spoljna saradnica NVO Praxis, Ljiljana Lazarević, predstavila je ključna zapažanja sa radionica održanih u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ i OŠ „Ljubomir Aćimović“ u Obrenovcu, dok je Marija Dražović, koordinatorka javnih politika u Praxis-u, predstavila osnovne nalaze i preporuke sadržane u Predlogu praktične politike.

Tokom diskusije predstavnici škola i institucija podelili su svoja iskustva u radu na prevenciji ranih brakova i osipanja iz obrazovanja. Istaknuto je da su do sada aktivnosti uglavnom bile reaktivne, dok je nedostajala sistemska preventivna podrška. Izneti su primeri iz prakse koji ukazuju na složenost problema, uključujući slučajeve ranih udaja i napuštanja školovanja, kao i posebno rizične situacije u podstandardnim naseljima i među porodicama interno raseljenih lica sa Kosova. Učesnici su se složili da je neophodno jačati saradnju institucija, romskih organizacija i Mobilnog tima, posebno u delu rada sa porodicama, kao i značaj ponovnog angažovanja zdravstvene medijatorke, koja već tri godine nije angažovana u Obrenovcu. Pozitivni primeri iz ranijih godina, poput uspešne saradnje Tehničke škole i organizacije Humanitarni centar Rom na sprečavanju osipanja romskih učenika, predstavljeni su kao modeli koji bi se mogli ponovo primenjivati na lokalnom nivou.

Na kraju konferencije izdvojeni su ključni koraci za dalji rad:

• Intenzivirati rad sa porodicama, naročito u podstandardnim naseljima i među interno raseljenim licima, kroz terenske aktivnosti Mobilnog tima..
• Uvesti mentorstvo starijih učenika i studenata iz romske zajednice, koji bi mogli biti pozitivni uzori mlađim generacijama.
• Kreirati podkaste i druge medijske sadržaje u kojima bi mladi i odrasli iz romske zajednice delili svoja iskustva u vezi s obrazovanjem, brakovima i ličnim razvojem.
• Predložiti školama da u svoje godišnje planove rada uvrste radionice o prevenciji dečjih brakova, koje bi mogli voditi nastavnici, romski studenti, uspešni učenici i drugi edukatori iz zajednice.

Završna konferencija potvrdila je da je rešavanje dečjih i ranih brakova složen proces koji zahteva kontinuiranu saradnju svih institucija i aktivno učešće zajednice, uz čvrstu podršku lokalne samouprave. Događaj je organizovan u okviru projekta „Podrška prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u Gradskoj opštini Obrenovac“, čije aktivnosti se realizuju u sklopu šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava“, koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi NVO Praxis u saradnji sa Užičkim centrom za prava deteta.

NVO Praxis sproveo je niz radionica u osnovnim školama „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Ljubomir Aćimović“ u Obrenovcu, sa ciljem podizanja svesti učenika o problemima dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su obuhvatile učenike viših razreda i bile su interaktivnog karaktera, sa fokusom na razumevanje bračnih uloga, zakonskog okvira i posledica ranih brakova.

Deca su imala priliku da diskutuju o razlozima osipanja iz obrazovanja, šta sve čini brak, kao i kome se mogu obratiti u slučaju saznanja o mogućem dečjem ili prinudnom braku. Kroz grupni rad, učesnici su razvijali ideje i kampanje za prevenciju, izrađivali plakate, kvizove i edukativne materijale, a neki su čak osmislili postove za društvene mreže.

Evaluacije radionica pokazale su visok nivo zadovoljstva i korisnosti: većina učenika istakla je da im je znanje o štetnim posledicama ranih brakova unapređeno, kao i da sada bolje znaju kako da reaguju i kome da se obrate. Učenici su takođe iskazali interesovanje za dalje učešće u sličnim aktivnostima, posebno u temama nasilja i prevencije dečjih brakova.

Praxis je u saradnji sa nastavnicima, defektolozima i pedagozima radio i na osnaživanju učenika da prepoznaju rizične situacije i pravovremeno reaguju, kao i na promovisanju važnosti obrazovanja i odlaganja stupanja u brak do završetka srednje škole.

Radionice su sprovedene u okviru projekta „Podrška prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u Gradskoj opštini Obrenovac“, čije aktivnosti se realizuju u sklopu šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava“, koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Užički centar za prava deteta.

U postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je da propuštanje Policijske uprave (PU) u Kragujevcu da prepozna lice u potrebi i primeni odgovarajuće afirmativne mere u vezi sa prijavom adrese prebivališta, predstavlja povredu Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je u svom mišljenju konstatovao da insistiranje organa na primeni opšteg pravila, koje klijent Praxisa - H.T. nije mogao da ispuni, odnosno, uskraćivanje primene afirmativnih mera čiji je cilj upravo dostizanje ravnopravnog položaja, predstavlja akt diskriminacije. U izdatom mišljenju povodom ovog slučaja Poverenik je uputio preporuku PU u Kragujevcu da u budućim postupcima prijave prebivališta vodi računa da svojim postupanjem ne otežava ostvarivanje prava građana na prijavu prebivališta, odnosno da vodi računa o pravilnoj primeni odredaba Zakona o prebivalištu i boravištu građana koji predviđa alternativni način prijave prebivališta.

Od 2022. godine, H.T. se bezuspešno obraćao PU u Kragujevcu sa zahtevima za prijavu adrese prebivališta, koji su najčešće usmeno odbijani zbog nemogućnosti dokazivanja pravnog osnova stanovanja. S obzirom da su njegovi zahtevi usmeno odbijani bez traga o obraćanju, on je pojedine zahteve podnosio putem pisarnice, po osnovu kojih ni u jednom slučaju nije dobio odluku. Ovim zahtevima H.T. je ukazivao PU u Kragujevcu da ne može da priloži dokaz o pravnom osnovu stanovanja i tražio je da mu se utvrdi adresa prebivališta u skladu sa zakonski propisanim alternativnim osnovima. Pokrenuti postupci završavali su se tako što je policija dopisom vraćala zahteve sa prilozima, obaveštavajući H.T. da nema uslova za prijavu adrese prebivališta. Nakon podnošenja pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i obaveštavanja Uprave za upravne poslove MUPa o ovom slučaju, PU u Kragujevcu je sprovela postupak prijave adrese prebivališta i H.T. izdala ličnu kartu.

Hronologija slučaja:

• H.T. je 80 godina živeo bez dokumenata. Polovinu svog životnog veka živeo je na KiM, odakle se doselio u Kragujevac gde je zasnovao porodicu i gde su mu se rodila deca. Zbog neposedovanja lične karte nijedno od dece nije mogao da prizna, nije mogao da se zaposli, niti je mogao da ima zdravstvenu knjižicu.
• 6 meseci u 2020. godini bilo je potrebno da se za H.T. uspešno okonča sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja i sprovede upis činjenice rođenja.
• 10 meseci trajao je postupak utvrđivanja državljanstva R. Srbije u 2022. godini.
• 24 meseca H.T. bezuspešno je pokušavao da prijavi adresu prebivališta u PU u Kragujevcu.
• Krajem 2024. godine PU u Kragujevcu je odobrila zahtev i izvršila prijavu njegove adrese prebivališa.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 14.03.2025. godine doneo mišljenje po pritužbi H.T. u kom je utvrdio diskriminaciju po osnovu nacionalone pripadnosti.

Pravo na adresu garantovano je ratifikovanim međunarodnim dokumentima, kao i domaćim pravnim aktima, koji ustanovljavaju obavezu organa da se građanima omogući prijavu adrese prebivališta, kako bi se uspostavljanjem ove pravne povezanosti pojedinca sa mestom boravka ispunila pretpostavka ostvarivanja osnovnih prava i sloboda. Odredbama Zakona o prebivalištu i boravištu građana, propisani su i alternativni osnovi za prijavu adrese prebivališta koji su namenjeni građanima koji ne mogu da dokažu pravni osnov stanovanja u skladu sa imovinskim cenzusom.